четвртак, 22.02.2024, 17:40 -> 17:58
Извор: Танјуг
Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог реаговало је на најаву Заштитника грађана Зорана Пашалића о покретању поступка оцене уставности одредби Закона о родној равноправности које се односе на употребу родно сензитивног језика и том приликом истакло да је приликом израде Нацрта Закона, Заштитник грађана имао два представника у Посебној радној групи и да се они нису успротивили одредби о родно осетљивом језику.
Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог наглашава да представници заштитника грађана такође ни у једном тренутку нису довели у питање, нити пренели негативан став Пашалића о увођењу ове одредбе, наводи се у саопштењу Министарства.
Министарство је информисало јавност 3. фебруара 2021. године преко портала Е-управа да отпочиње рад на припреми Нацрта закона о родној равноправности и позвало све заинтересоване стране да до 20. фебруара 2021. године учествују у јавним консултацијама.
Додају да је прилог Заштитника грађана током јавних консултација, као једног од учесника, доступан је и на интернет страници Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, и да у њему нису изнете сумње о противуставном садржају текста закона.
Такође су, како наводе да су, на основу Закључка надлежног одбора Владе, организовали Јавну расправу о Нацрту закона о родној равноправности када су сви учесници позвани да у периоду од 26. фебруара до 17. марта доставе предлоге, сугестије, иницијативе и коментаре на текст Нацрта закона, а да је у назначеном периоду свој прилог је доставио и представник Заштитника грађана.
Ни у овом прилогу нису биле садржане примедбе да су одредбе о родно осетљивом језику у Нацрту закона у супротности са Уставом, наводе у саопштењу.
Истичу да је у Мишљењу Заштитника грађана на Нацрт закона о родној равноправности, од 14. 4. 2021.године, који је потписао Зоран Пашалић, посебно истакнут квалитет текста Нацрта закона и његових решења.
Додају да је потребно напоменути да је Министарство одбило предлог Заштитника грађана да се у финалну верзију текста унесе и појам „родни идентитет“, на чему је Заштитник грађана у поменутом мишљењу највише инсистирао, а да неуставности одредби о родно осетљивом језику у Нацрту закона у поменутом Мишљењу Заштитника грађана није било ни речи.
Министарство у саопштењу наглашава да приликом процедуре усвајања Предлога Закона о родној равноправности у Народној скупштини Заштитник грађана није искористио додатну могућност да достави амандмане на одредбе Предлога закона о родној равноправности, које се односе на родно осетљив језик.
“Подсећамо да је Влада Републике Србије усвојила Предлог Закона о родној равноправности 22. априла 2021. године са 14 гласова за и један против и упутила га Народној скупштини на усвајање. Гласовима 163 народних посланика за и 10 против, Народна скупштина усвојила је Закон о родној равноправности. Заштитник грађана се од тада није оглашавао, а није нашао за сходно да то учини ни у 2023. години, када су се захуктале дискусије у јавности о примени родно осетљивог језика, иако је иницијатива за увођење недискриминативног говора потекла из ове институције”, наводи се у саопштењу Министарства.
Такође подсећају да је 2010. године Заштитник грађана објавио Упутство за стандардизован недискриминативни говор и понашање.
Из Министарства поручују да Пашалић обавља своју функцију у другом мандату, а једна од његових надлежности је родна равноправност.
“Сматрамо да је било довољно времена да се упозна са делокругом свог рада и документима која излазе из његове институције, те да као руководилац независног института допринесе унапређењу области заштите права жена, а не да им то право оспорава”, навели су у саопштењу.
Пашалић је у среду најавио је да ће покренути поступак оцене уставности одредби Закона о родној равноправности које се односе на употребу родно сензитивног језика.