Није новост да немачкој економији иде лоше. Зигфрид Русвурм, председник Савезног удружења немачке индустрије још у јануару је рекао: “У поређењу с већином других великих индустријализованих земаља, наша земља још више заостаје. Не видимо никакве шансе за брз опоравак 2024.“
Ипак, многи нису очекивали да ће савезна влада прогнозу раста за 2024. тако значајно ревидирати – са 1,3, на 0,2 одсто. “Прилично смо изненађени“, каже Алмут Балер са Института за економска истраживања РЊИ у Есену.
Има им добрих ствари…
Јер, неке ствари су се развиле позитивно. Инфлација је пала: прошле године у просеку 5,9 одсто, а очекује се 2,8 одсто, према годишњем економском извештају савезне владе. “Инфлацију можемо да обуздамо“, оптимистично је поручио у Бундестагу министар финансија Кристијан Линднер.
Позитивно је и то што је тржиште рада стабилно. У Немачкој ради 46 милиона људи, а ове године се очекује и повећање запослености. Плате су порасле, па су људи имали новца да троше и тако погурају привреду. Али, они то нису радили у мери у којој се очекивало – радије штеде.
Неизвесност је превелика, критикује Балер и за то криви политику. “Многи су се надали да ће се ствари поправити ако се дају јасне смернице за управљање енергетском транзицијом и изазовима будућности“, каже.
Хабек и Линдер – један у клин, други у плочу
Социјалдемократе (СПД), Зелени и Либерали (ФДП), који заједно чине владу, до сада нису успели да дају јасан правац. Стално свађе, посебно између министра економије Роберта Хабека из редова Зелених и лидера ФДП-а и министра финансија Линднера.
Обојица се слажу да је угрожена конкурентност Немачке као пословне локације. На представљању годишњег економског извештаја у Берлину, Хабек је говорио о “изузетно изазовној ситуацији“. Али, док Линднер тражи пореске олакшице за компаније, Хабек жели посебан инвестициони фонд финансиран дугом. Линднер то одбија.
Хабек избегава да јавно коментарише тај спор. Сада је важније ухватити се у коштац с реформским пројектима које је влада договорила и ту влада „велика одлучност“. “Посао се мора обавити, без обзира на то да ли ће се донети одлуке о даљим пореским олакшицама.“
Проблем бр 1: недостатак радника
Немачка пати од структурних проблема који су се нагомилавали годинама. Као прво и најважније, Хабек види недостатак радника, што ће се наредних година погоршати и успорити раст. “Потребна су нам сва знања и вештине, све руке и умови, сви таленти и способности“, каже.
Оно што је потребно, сматра, јесте више образовања, боље могућности за жене и бољи подстицаји за старије људе да добровољно раде дуже. Али и више имиграције квалификованих радника и боља интеграција избеглица на тржиште рада.
Реч је и о питању “ко смо ми као Немачка? И могу вам рећи, ако све те људе не видимо као партнере, пријатеље и Немце, онда ће економија пропасти.“
Обновљиви извори енергије требало би да се масовно прошире, а индустријски процеси да кроз субвенције постану климатски неутрални. Непотребну бирократију требало би смањити, а ако је неопходна додатна бирократија, треба водити рачуна о пропорционалности.
Требало би проширити трговинске односе с другим земљама, створити више приступачних станова и модернизовати саобраћајну инфраструктуру. За 2024. планиране су инвестиције од укупно 70 милијарди евра. Осим тога, ту је још 49 милијарди евра из фонда за климу.
Много непотребних закона
Нису само компаније те које ће с интересовањем посматрати да ли ће влада остварити то што је најавила. СПД, Зелени и ФДП далеко су од свог циља изградње 400.000 нових станова сваке године. Смањење бирократије, најављено још од ступања владе на дужност, не напредује.
“Имамо много непотребних закона. Ако бисмо их укинули, ништа не би било изгубљено“, каже Клеменс Фуест са Ифо-института за економска истраживања у Минхену. За то су криве и претходне владе. “Али, имамо огромно повећање оптерећења, експлозију планске економије и интервенционизма који оптерећује привреду.“
Да ли ће енергија ускоро поново бити приступачна? Министар економије Хабек види трачак наде када се ради о ценама енергије. Гас и (као резултат) струја, знатно су јефтинији. “Цене енергије још нису тамо где желимо да буду, али су пале брже и значајније него што смо могли очекивати пре неколико месеци.“
Ови којима треба много енергије – нека иду у иностранство
Само, да ли је то довољно за опстанак у међународној конкуренцији? Марсел Фрачер, председник Немачког института за економска истраживања (ДИВ), сумња у то:
“Краткорочно се ништа неће променити у чињеници да ће трошкови енергије у Немачкој остати знатно виши него у другим економијама које нису биле толико зависне од руског гаса и нафте“, каже Фрачер.
Он сматра да је финансијска подршка (државе) компанијама које користе огромне количине енергије – погрешан приступ. “Трансформација значи да не можете да зацементирате постојеће структуре, него морате да дозволите промене. Није тако лоше ако неке енергетски интензивне компаније преселе производњу и послове у иностранство.“
Заузврат, морале би да се промовишу перспективне индустрије. “Ова стратешка оријентација с планом, приоритетима и, пре свега, координисаном европском политиком, то је оно што нам у овом тренутку недостаје“, закључује Фрачер.