Entoni Tan je malezijski biznismen koji je, kako kaže, razvio uspešan posao od onlajn aplikacije samo zato što ona rešava realne, životne probleme
Njegova priča ne liči na američki film, on nije bio siromašni momak koji je napustio studije i u garaži započeo posao u koji je jako verovao. Jedina veza koju Tan ima sa celim tim stereotipom je – vera u posao koji je započeo. Sve ostalo je priča za sebe.
Kada dete bogataša zavrne rukave
Kao najmlađi od tri sina u jednoj od najbogatijih malezijskih porodica, Tan zapravo i nije morao da radi. Možda mu je egzistencijalna sigurnost koju je imao dala vremena da razmišlja o tome kako da unapredi svet. Nije odmoglo ni studiranje Poslovne škole Harvard na kojoj je upoznao budućeg poslovnog partnera Hui Ling Tana.
Jednog dana 2011. dvojica prijatelja su razgovarala o lošim stranama malezijskog taksi sistema koji je u to vreme bio nebezbedan, posebno za žene. Zato su odlučili da naprave aplikaciju koja bi povezivala putnike sa vozačima. U to vreme na drugom kontinentu i Uber je pravio svoje prve korake.
Dvojica sada već poslovnih partnera napravila su biznis plan i prijavila se na takmičenje startapova na kom su osvojila 25.000 dolara za razvoj svoje poslovne ideje. Tako je počeo ozbiljniji rad na aplikaciji Grab koja danas vredi preko 14 milijardi dolara.
Međutim, put do uspeha nije bio utabana staza. Entoni Tan tvrdi da je radio po 20 časova dnevno, svaki dan u nedelji. Kada je ocu izložio svoju poslovnu ideju on mu je rekao da to neće uspeti i odbio da uloži svoj novac u sinovljev poduhvat. Majka nije bila tako tvrda srca pa je ipak postala prvi individualni investitor u Grab.
Sa novcem koji su osvojili na takmičenju startapova, majčinom investicijom i svom svojom ušteđevinom, Tan je toliko zagrizao da više nije mogao nazad.
Od humane ideje do monopoliste na tržištu
Kompanija je zvanično otvorena u junu 2012. i tada se zvala „MyTeksi“. Pravljenje aplikacije je bio lakši deo posla, međutim trebalo je pronaći vozače. Pošto nisu imali materijalna sredstva kojima bi ih „motivisali“, dvojica partnera su počela da putuju širom zemlje i da ih vrbuju po benzinskim pumpama na kojima taksisti piju prvu jutarnju kafu. I to ne samo u Maleziji već u celoj jugoistočnoj Aziji.
„To je značilo da moramo sedeti na benzinskim pumpama već od četiri ujutru i čekati da se pojave taksisti, koje ćemo zatim čašćavati kafom i objašnjavati im naš biznis model. Ovo je bio jedini način da regrutujemo vozače“, tvrdi on. Regrutaciji su pristupili veoma detaljno i sistematično, obilazivši po po dva-tri azijska grada nedeljno, odnosno benzinske pumpe i druga sastajališta taksista u njima.
Posao se proširio pa je Grab u međuvremenu postao zvučno ime u celom regionu, da bi 2018. otkupio i posao Ubera u tom delu sveta. Tada je postao super aplikacija koja, osim u prevozu ljudi, posreduje i u poslovima nabavke hrane i drugih potrepština, a deo njenog poslovanja otpada i na mikrokreditiranje i digitalno bankarstvo. Šta više, poslovni model ove kompanije je tako uvezan da ona daje male i povoljne kredite siromašnima koji nisu interesantni bankama, kako bi mogli da kupe pametni telefon ili jeftino vozilo i da počnu da rade za Grab.
Pre tri godine kompanija je izašla i na berzu, a od prošle beleži prihod od dve milijarde dolara godišnje. U 2023. uslužila je 35 miliona klijenata i obezbedila 13 miliona poslova u gig ekonomiji osam zemalja.
Iako je pokrenuta sa ciljem da reši realne društvene probleme izgleda da je sada, kada je ojačala, počela da izaziva nove imajući u vidu da se često tereti za monopolsko ponašanje.