Zima je samo u vremenskoj prognozi, ali za srpske javne finansije je nema – resorni ministar kaže da su stabilne, a svi makroekonomski indikatori pozitivni.
Međutim, ukoliko imamo ekonomsko usporavanje, a dosta je izvesno da će se to desiti kada je u pitanju nemačka privreda i EU, teško da i mi možemo izbeći usporavanje ekonomskih aktivnosti.
O tome čemu se možemo nadati u 2023. godini, hoćemo li biti spremni da prevaziđemo krizu, da li građani budžetom mogu da budu zadovoljni, ima li u njemu dovoljno rezervi za sve izazove koji mogu da uslede i može li se predvideti šta nas sutra čeka, za RTS je govorio profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Slobodan Aćimović.
Budžet se zasniva na tri stuba – povećanju životnog standarda, infrastrukturi, odnosno izdvajanju za kapitalne investicije i na energetici.
Svako ko se imalo razume u ekonomski i društveni razvoj vrlo dobro zna, da infrastruktura ne donosi rezultate odmah, ali postavlja temelje za dugoročan razvoj.
Profesor Aćimović je analizirao i realističnost najavljenog investicionog talasa u izgradnji putne i železničke infrastrukture i kakve će se ekonomske borbe voditi, da ne skliznemo u “debeli minus”.
“Ključna je ekonomska borba u energetici, sve drugo je manje bitno, ključni napori su, dakle, u energetici. Potrebno je forsirati investicije koje su započete u Kostolcu, dok je Đerdap 3 na dugom roku”, rekao je Aćimović.
Posle tri decenije, Srbija gradi novi energetski pogon koji je od velike važnosti za proizvodnju struje.
Novi blok, snage 350 megavata, jedna od najvećih investicija u domaćem energetskom sektoru, vredna 618 miliona dolara. Puštanje postrojenja u rad planirano je za septembar 2023. godine.
Inače, Vlada Srbije usvojila je “Mapu puta za podršku energetici”, čime su se stekli uslovi za potpisivanje finansijskog sporazuma sa Evropskom komisijom za IPA 2023. kojim će biti obezbeđeno 165 miliona evra direktne sektorske budžetske podrške za energetiku.
Ključna stvar je, napominje Aćimović, nastaviti sa investiranjem u energetiku, a sa druge strane, poboljšati upravljanje javnim preduzećima u tom sektoru, jer je proizvodnja krahirana. Sa treće strane treba tražiti alternative u energetskom snabdevanju.
“Mnogostruko se moramo bolje pripremiti za zimu 2023. i 2024. godine”, podvukao je profesor Aćimović, dodajući da mogu da nam “puste” struju iz Azerbejdžana, što je dogovoreno prilikom nedavne posete predsednika Srbije toj zemlji.
To je, kako kaže Aćimović, dobar put, ali je isto tako neophodno nastaviti sa novim investicijama. “Lepo je ulagati u zelenu energiju, ali ona može da pomogne malo, ne može u kratkom roku, da ima veliko učešće u velikim energetskim kapacitetima”, ističe Aćimović.
“Ona ne može mnogo da pomogne u kratkom roku”, pojašnjava profesor.
Sve drugo će da prođe, sve drugo će da prezimi, ključna stvar je energetika, zaključuje Aćimović temu o važnosti energetike.
Cene energenata
Govoreći o cenama energenata, Aćimović smatra da ih treba držati pod kontrolom, uz neka blaga povećanja, jer bilo kakvo naglo poskupljenje struje ili gasa negativno bi uticalo na domaćinstva i na privredu, što bi destimulativno delovalo na dolazak novih investicija ili uticalo na odlazak nekih postojećih investitora.
“Ne smemo da se igramo sa investitorima kada su već ovde, u smislu naglog povećanja cene energenata”, podvukao je Aćimović.
Takođe ima predlog da se popis stanovništva iskoristi za izradu socijalnih karti, ali parcijalnih: u energetici, u prehrani…
Objašnjava da parcijalni pristup podrazumeva da onom ko živi na selu nije problem hrana, već energija, ako mu je pelet skup, onda je problem energija, hranu će napraviti.
Kapitalne investicije, EU se vraća na velika vrata
Kapitalne investicije su veoma važan deo rasta BDP-a. U budžetu ima 6,8 odsto BDP-a novca za tu namenu, što je oko 4,6 milijardi evra.
U Srbiji se gradi trenutno 10 auto-puteva i brzih saobraćajnica, a obezbeđen je dodatni novac za izgradnju projekta metroa u Beogradu, za investiranje u bolnice i škole.
Za izgradnju brze pruge Beograd–Niš obezbeđeno je 2,2 milijarde evra, od toga oko 600 miliona evra bespovratno od EU.
Prema rečima profesora Aćimovića, veoma je važno investicije dobro usmeriti u završetak planiranih infrastrukturnih projekata, ali i otpočinjanje novih, kao što je pruga Beograd–Niš. Tu je, kako dodaje, i pruga Novi Sad – Zrenjanin – Beograd.
Pruga do crnogorske granice je sledeći veliki projekat, nakon pruge od Beograda do Niša.
Iz Evropske investicione banke naglašavaju da je reč o modernizaciji železničke pruge Beograd–Niš u dužini od oko 230 kilometara.
Aćimović ne vidi nijedan problem sa izgradnjom saobraćajnice Novi Sad – Zrenjanin – Beograd, ali da mu je bitniji put ka Đerdapskoj magistrali, a i jedan i drugi su potrebni, jer kakao kaže, nema infrastrukture koja ne donese neki boljitak.
“Nastavljamo jakim tempom kapitalne investicije. Dobro je što nam se pored ruskih i kineskih firmi, EU vraća na velika vrata”, rekao je profesor.
Navodi da su najozbiljniji projekti u železnici – imamo tri velika igrača, preko EIB-a i EBRD-a, tri jaka konkurenta da se naše železničke pruge podignu na viši nivo.
Najznačajnija ulaganja u železničku infrastrukturu biće do 2030. godine. Tu mislim i na metro, rekao je Aćimović.
Životni standard, zaštita socijalno ugroženih
Sa koloseka kapitalnih investicija idemo ka jednom od stubova budžeta – životnom standardu.
Očuvanje standarda građana realizovaće se kroz povećanje penzija i plata u javnom sektoru, poručuju oni koji su kreirali budžet.
Aćimović smatra da je dobro što se podržava povećanje penzija i plata u javnom sektoru.
“Očekujem da to povećanje plata bude stimulans da se plate u privatnom sektoru promene. Negde poslodavci tvrdokorno odbijaju da vide realnost. Pitaćemo se onda zašto je neki lekar otišao da leči negde na drugom mestu ili što vozači odlaze”, kaže on.
Dobra je stvar zaštita životnog standarda za socijalno ugrožene kategorije. Još preciznije ih treba obuhvatiti. To je precizno urađeno u oblasti energetike, što je dobar primer kako treba raditi i u drugim kategorijama, napomenuo je Aćimović.
Ekonomske prognoze
Govoreći o prognozama za 2023. godinu, Aćimović kaže da nas čeka teška ekonomska godina zbog neizvesnosti dešavanja u svetskim okvirima, energetskih problema i inflacije, ali i zbog usporavanja glavnih ekonomija za koje smo vezani.
“Kad Nemačka u ekonomskom smislu poklekne, ali i svako usporavanje u EU će se odraziti na Srbiju, a to će se videti u drugoj polovini sledeće godine. Izneo je podatak da 17 odsto našeg izvoza ide ka Nemačkoj, što je veliki broj”, upozorava Aćimović.
Zato treba, kako kaže Aćimović, pokušati nešto na diverzifikaciji izvoza, ka istočnim, azijskim i afričkim tržištima.
“Hajde da se okrenemo tržištima gde nema recesije, a ne da se tvrdoglavo držimo na recesionim tržištima”, savetuje profesor.
Dobro je što smo otvorili saradnju sa Evroazijskom unijom, Kazahstanom i Uzbekistanom, jer ključ je da raširimo tržište na kojem prodajemo robu i od toga će zavisiti naš rast BDP-a 2023. godine.
“Što pre to shvatimo, bolje će nam biti”, ističe Aćimović.
Očekivanja su da će inflacija usporavati, ali će biti na višem nivou nego u prethodnom periodu – biće manja nego ovogodišnja.
Perspektive zavise od stabilizacije u energetskom sektoru. Ključ je kontrola izdataka za energiju, to je ključna reč, zaključio je Aćimović.