Београд је ове недеље, уз Будимпешту и Париз, једна од станица на европској турнеји кинеског председника. То је прва посета Си Ђинпинга Европи у последњих пет година, а у српској престоници боравиће 7. и 8.маја.
Бојан Станић из Привредне коморе Србије рекао је за РТС, да је долазак кинеског председника велика част за Србију и да ће на столу бити широк спектар тема о којима ће се разговарати, од политичких до економских, али и оних из домена културе.
Оно што предстоји, каже Станић, јесте и почетак примене Споразума о слободној трговини са Кином, који се очекује од јула ове године.
“Вероватно ће се говорити и о пројектима у Србији у оквиру Експа 2027 и ширег инвестиционог циклуса који се односи на Скок у будућност 2027, како је то влада најавила, где ће доста радова изводити, управо, кинеске компаније”, рекао је Станић.
Са друге стране, каже Станић, један од наших највећих извозника су управо компаније у већинском кинеском власништву, тако да је то широк спектар тема.
“Ми верујемо, имајући виду разлике између Србије и Кине у економској моћи, да треба узети обзир и бенефит слабије стране.
Споразум о слободној трговини прилика за све
Према његовим речима, Споразум о слободној трговини је прилика не само за домаће компаније да буду боље укључене у ланце снабдевања великих кинеских мултинационалних компанија, него и за западне које преко Србије могу лакше да дођу до кинеског тржишта.
“То је, пре свега, прилика да се повећа обим размене између Србије и Кине, и да то иде постепено у корист Србије, имајући у виду да ми сада имамо размену која износи око 5,6 милијарди евра, извозимо само 1,1 милијарду евра, а са друге стране увозимо око 4,5″, рекао је Станић.
Србија би на великом кинеском тржишту могла да рачуна на пољопривреду и на прехрамбену индустрију, указао је Станић и навео да је сировинска база оно што се тренутно извози у Кину.
Где има простора за сарадњу
“Уколико би могло да се иде на вишу фазу прераде у производњи хране, уколико би могли да се повећају извозни капацитети индустрије која производи безалкохолна и алкохолна пића, о винима се често говори као потенцијалу, али наравно, то не може да буде значајан постотак за целокупну привреду”, рекао је Станић.
Са друге стране, каже, у прехрамбеној индустрији, у обасти услуга, информација и технологија, имамо одређене компаративне предности у односу на југоисточну Европу, рекао је Станић.
“Када говоримо о кинеским компанијама које овде послују и које планирају своје пословање, требало би да домаће компоненте што више буду укључене у ланце снабдевања, имајући у виду да су многе компаније које послују у Србији релативно скромни нето извозници, они извозе али са друге стране доста и увозе, тако да је та нето разлика релативно скромна”, рекао је Станић
Кина је, како каже, земља која поново покушава да изгради своју позицију на међународном тржишту имајући у виду да је то био дугорочни извор њиховог раста.
Према његовим речима, Кина је у једном тренутку покушала да се оријентише на домаћу тражњу, да то буде дугорочни извор раста и процењује се да је, условно речено, ушла у такозвану, замку средњег дохотка.
“То је економски термин који говори да, једноставно, због релативно скромног дохотка по глави становника, једноставно, не може да се преобрази у једно потрошачко друштво које може дугорочно бити извор раста, као на пример, што су Сједињене Америчке Државе”, рекао је Станић.