“Verujem da ćemo postići sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, koji nadam se da ćemo ispregovarati i potpisati do kraja ove godine, i da ćemo tu biti još jači”, rekla je Brnabićeva na Kopaonik biznis forumu.
Kazala je da su prioriteti vlade u 2023. godine, u smislu daljih partnerstava, rad na postizanju tri osnovna sporazuma o slobodnoj trgovini na kojima radimo su sa sporazumi sa Kinom, Egiptom i sa UAE.
“To nam je fokus u ovom trenutku i verujemo da će nam to otvoriti dodatni prostor i za trgovinsku razmenu i razmenu usluga, ali i za priliv novih tehnologija u Srbiju. Tu mu je za mene poseban fokus na veštačkoj inteligenciji”, navela je Brnabićeva.
Rekla je da je naš izvoz u Kinu u poslednjih 10 godina skočio čak 153 puta, kao i da je u 2022. dostigao 1,1 milijardu evra, po čemu je Kina veoma važan partner.
Država pokazala da ume da se izbori sa krizama
Premijerka Srbije je izjavila, na zatvaranju Kopaonik biznis foruma, da je situacija u svetu sve kompleksnija, ali da je država pokazala da ume da se izbori sa krizama, kao i da iza toga stoji težak i naporan rad da se podrže privрeda i građani.
Brnabićeva je čestitala 30. rođendan KBF i istakla da je izuzetno važno što u tom forumu učestvuju i predstavnici vlasti i da je to još važnije ove godine nego ranije.
“Hvala vam na tome, ne samo zbog konstruktivnih predloga i kritika, već zato što ste napravili značajan brend i na najbolji način pozicionirate Srbiju. Vladi i jeste mesto ovde”, rekla je Brnabićeva.
Istakla je da je KBF postao ne samo biznis već i gepolitički centar u ovom delu Evrope u ovo vreme.
Na pitanje kako je Srbija, ipak, uspela da ostvari dobre rezultate u uslovima krize i u čemu je magična formula, Brnabićeva je rekla da iza svega stoji težak i naporan rad.
“Situacija postaje sve kompleksnija, ali pokazali smo da umemo da se nosimo sa krizama. Nema posebne tajne i mudrosti, iza svega toga stoji težak i naporan rad, da se pruži podrška privredi i građanima i da osmišljavate mere, kako bi se održala zaposlenost”, rekla je ona.
Premijerka je rekla da je Srbija tokom pandemije kovida bila jedna od 10 zemalja u kojoj nije smanjena zaposlenost i istakla da se u našoj zemlji čak i povećala.
Vodimo najbolju politiku za našu zemlju, ali najtežu u ovom trenutku
Predsednica Vlade Srbije izjavila je da je politika koju Srbija vodi u ovom trenutku najbolja za našu zemlju, ali i najteža.
“Politiku koju vodimo branimo argumentima, međunarodnim pravom, Poveljom UN, međunarodnim poretkom, stvarima koje su nam se desile, agresijom na SRJ, pokušajem otimanja dela naše teritorije”, rekla je Brnabić.
Predsednica vlade je naglasila da Srbija mora da se tretira kao specifičan slučaj.
“Koliko god neki sumnjali da ćemo održati kurs mi ga održavamo argumentima koje imamo, koliko ćemo ga održavati nisam sigurna ali svaki dan je važan”, naglasila je Brnabić i dodala da je strateški pravac Srbije poznat i to je EU i EU integracije.
“Proširenje ili ne, to je Hamletovsko pitanje, u EU nažalost ta dilema ne postoji, jer većina članica nije za proširenje. Bez obzira na to da li potpuno poštujete i pratite zajedničku spoljnu politiku EU ili ne, bez obzira na reformu u oblasti prava, mislim da je u ovom trenutku za njih odgovor ne, ali da li to treba da promeni našu politiku prema EU i putu ka EU apsolutno ne, rekla je Brnabić i ponovila da taj stav dela članica apsolutno ne treba da utiče na politiku koju Srbija vodi.
Naglasila je da su sve reforme koje Srbija vodi na putu ka EU u interesu države, naše privrede i naših građana.
Prvo reforma EPS-a i Srbijagasa, pa železničkih preduzeća
Premijerka Brnabić je poručila da u reformi državnih preduzeća nema nazad, uprkos što postoje “neke kočnice”, kao i da će prvo biti reformisani EPS i Srbijagas, a zatim i železnička preduzeća.
“Vlada mora sa tim da se uhvati u koštac. Da li ima nazad – ne. Mi to moramo da uradimo i zbog sveukupne konkurentnosti naše privrede i naše ekonomije, ali i sveukupne produktivnosti naše privrede i ekonomije”, rekla je Brnabićeva.
Navela je da uvek postoje različite vrste kočnica, jer su to preduzeća koja zapošljavaju ogroman broj ljudi, koji se plaše promena.
“Prva dva preduzeća sa kojima to radimo su EPS i Srbijagas za koji, samim tim što smo usvojili akcioni plan za razdvajanje gasnog sektora, što podrazumeva postepunu liberalizaciju i otvaranje i Horgoša, tako je to stvar koju moramo da uradimo da bismo bili konkurentni”, istakla je ona.
Kaže da nakon toga svakako slede dodatno železnička preduzeća, posebno u kargo sektoru, gde imaju veliku konkurenciju od kompanije Kosko koja je kupila luku Pirej.
“Bez restrukturiranja i tržišnog načina poslovanja, to je rupa bez dna i tu nema sreće za nas. Krenuli smo sa EPS-om i Srbijagasom i idemo dalje”, poručila je Brnabićeva.
Ove godine novi Zakon o upravljanju preduzećima u državnom vlasništvu
Premijerka Brnabić je danas najavila i da će ove godine biti donet Zakon o upravljanju preduzećima u državnom vlasništvu, koji se radi zajedno sa MMF.
“Sledeća velika stvar za 2023. jeste Zakona o upravljanju preduzećima u državnom vlasništvu koji radimo sa MMF, prošla je javna rasprava, imamo veliki broj komentara, tako da moramo i to da završimo”, rekla je premijerka na Kopaonik biznis forumu.
Kada se usvoji taj zakon, to će biti pravac kojim moramo da idemo dalje, poručila je Brnabićeva.
Srbija ne treba da bude “trava kada se tuku slonovi”
Premijerka Ana Brnabić izjavila je da je interes Srbije da u odnosima velikih sila “ne budemo trava kada se tuku slonovi” i da se našoj zemlji spočitavaju kineske investicije, iako su one veće u Zapadnoj Evropi nego u Srbiji i na Zapadnom Balkanu.
“Kada se slonovi tuku, da ne budemo trava, a upravo smo u toj poziciji, i istorijski i danas”, rekla je Brnabićeva na Kopaonik biznis forumu na molbu da prokomentariše zaoštravanje odnosa između SAD i Kine.
Premijerka je rekla da srpska privreda ima dobru pozicioniranost kada je reč o strukturi investicija, s ozbirom da je Nemačka naš najvažniji ekonomski partner i da nemačke kompanije ovde zapošljavaju najveći broj ljudi, dok je u sektoru usluga, zbog IT sektora, najveće saradnja sa SAD, druga je Velika Britanija, treća Švajcarska…
Sa druge strane, najveći srpski izvoznici su kineske kompanije, što sve pokazuje da naša zemlja po pitanju investicija ima diversifikovan rizik.
“Mi ćemo se truditi da budemo otvoreni za čitav svet i da imamo sve više investicija i partnere iz celog sveta – to je najodgovornija politika, ali i najteža”, istakla je Brnabićeva.
Kaže da sada postoji politička dilema i da se vrši pritisak na Srbiju po pitanju uvođenja 5G mreže, da li da se Huaveji tretira kao pouzdan partner.
“Ako pogledamo Švajcarsku, ta zemlja je potpisala strateško partnerstvo sa Huaveijem za čitav sistem digitalizacije u Švajcarskoj. Nefer je da se mi toga odreknemo zbog geopolitike”, rekla je premijerka.
Navela je da su kod nas u toku pripreme za uvođenje 5G mreže i da i evropske kompanije u Srbiji posluju sa Huaveijem.
“Tako da bismo onda morali da uvedemo restrikcije ne za kineske, već evropske kompanije”, dodala je Brnabićeva.
Ubrzavamo dešavanja na polju nove energetske politike
Predsednica Vlade je izjavila da je jedan od prioriteta vlade nova energetska politika, bez koje nema novog rasta i razvoja, i da će se na tom polju, bez obzira na zaostatak u odnosu na druge zemlje, stvari dešavati mnogo brže nego što očekujemo.
Brnabić je, na panelu “U razgovoru sa premijerkom”, koji je vodio član predsedništva Saveza ekonomista Srbije Dragan Đuričin, kazala da je taj zaostatak rezultat toga što su godinama druge teme, kao što su plate, penzije, nezaposlenost, bile prioritet.
Kada smo počeli 2014. godine da govorimo o obnovljivim izvorima energije, svi su govori to je skupo, imamo naš ugalj i energetsku stabilnost, i niko nije video ni 10 godina ispred nas, rekla je premijerka.
Ubrzavamo stvari na tom polju, rekla je Brnabić i podsetila da je Srbija usvojila 2021. Zakon o obnovljivim izvorima energije, a da se u narednih nedelja ide sa izmenama i dopunama u skupštinu i raspisuje aukcija za dodatnih 400 megavata iz vetra.
Pregovara se sa jednom velikom američkom kompanijom, kao i o 1.000 megavata iz solara.
“Taj projekat je zanimljiv, jer će to biti prvi projekat sa samobalansiranjem, sa baterijama i moći ćemo da testiramo kod nas kako je moguće sa velikim baterijama da obezbedimo sigurniji elektroenergetski sistem, ali i dva velika projekta od kojih zavisi čitava naša energetska tranzicija – to su dve velike reverzibilne Bistrica o Đeрdap 3”, rekla je ona.
Brnabić je navela da je to investicija od preko dve milijarde evra.
Portfolio koji imamo u ovom trenutku je nekih 12 milijardi evra investicija, rekla je Brnabić i naglasila da će sve ići mnogo brže nego što mislimo.
Dodala je da poenta nije samo zaštita životne sredine, iako je to najvažnije, već da pokažemo da smo odgovorna zemlja, a takođe to je deo čitave transformacije društva i ekonomije.
Podsetila je da se zna da je IKT sektor ogroman potencijal Srbije, a da se sada te mogućnosti šire na biotehnologiju i veštačku inteligenciju, koje su upravo to što može da nam nadoknadi izgubljeno vreme.
“Ali ceo taj koncept ne može da ide bez zelene ekonomije. Nijedan investitor koji bi želeo da ulaže u našu zemlju, ako naših 70 odsto energije dolazi iz uglja, iz lignita, to neće uraditi”, rekla je Brnabić i naglasila da je upravo to koncept rasta i razvoja.
Prema njenim rečima, upravo zbog potrebe privlačenja novih investicija i investitora potrebna nam je zelena tranzicija.
Predsednica Vlade rekla je da se uvek razmišljalo kako bi bilo dobro da u Srbiju dođe kompanija koja bi u istraživanje i razvoj uložila pola miliona evra.
Ako Roš ulaže u istraživanje i razvoj 16 milijardi evra, treba da zamislimo koliko bi bilo dobro da oni deo budžeta troše u Srbiji na naši institutima, ili da ta istraživanja rade naše start-ap inovacione kompanije.
Srbija, kako je rekla premijer, razmišlja i o master programima 4.0 u oblasti biotehnologije, tim pre što je uspešno primenjen onaj u oblasti gejminga.
Pre dva meseca smo postali članica svetskog partnerstva za veštačku inteligenciju koja okuplja samo 29 zemalja, rekla je Brnabić i naglasila da upravo sve to o čemu je govorila pokazuje šta sve Srbija može da uradi.
Navela je da novi ambijent koji je stvoren u Srbiji potvrđuje i broj izdatih dozvola za strance, koji je od 2012. kada ih je izdato nešto manje od 3.000, danas, 10 godina kasnije bilo 35.000.
Januar i februar pokazuju da će ta brojka i ove godine nastaviti da raste, rekla je Brnabić.
Ona je naglasila da je Srbija zahvaljujući Zakonu o socijalnim kartama napravila veliki pomak u pružanju pomoći onima kojima je najpotrebnija, ali su i uočene neke nepravilnosti čijim otklanjanjem su napravljene uštede preusmerene na druge korisnike.
Prema njenim rečima, zahvaljujući tom zakonu bolje su targetirani oni kojima je pomoć potrebna,
Uočeno je 87.0000 slučajeva da su porodice imale pravo da ostvare pomoć, a nisu, i proaktivno smo reagovali i rekli im da imaju prava na određene vidove pomoći, kazala je predsednica Vlade.
Brnabić je dodala i da je ažuriranjem sistema uočeno da su isplate socijalne pomoći nastavljene i u slučaju 1.134 umrle osobe, kao i 4.427 osoba koje su primale tuđu negu i pomoć…
Naglasila je da će situacija biti mnogo bolja kada Zakon o socijalnim kartama bude primenjen u svim centrima, a što će biti zadatak resornog ministarstva u ovoj godini.