“Ovaj region jeste i biće deo zajedničkog evropskog tržišta, a bilo kakve sankcije i remećenje trgovine sa EU bilo bi pogubno za privredu Srbije”, rekao je Čadež za RTS.
On je rekao i da na osnovu ankete koju je PKS sprovela među privredom, 77 odsto smatra da bi uvođenje bilo kakvih sankcija uticalo na likvidnost poslovanja.
Dodao je da je dve trećine privrednika ocenilo da bi se sankcije odrazile na zapošljavanje, a četiri petine upozorava da bi bilo kakvo pogoršanje odnosa sa EU doveo do povećanja kamatnih stopa i ugrozilo poslovanje.
Čadež je podsetio da 10.000 kompanija posluje u Srbiji koje većinski kapital imaju iz EU, a kad se na to doda 80 odsto onih koje izvoze i posluju sa tržištem EU dolazi se do cifre od 370 000 radnih mesta najviše zaposlenih u prerađivačkom i prehrambenom sektoru i IT sektoru, navodi PKS.
Ako dođe do gašenja 10 odsto firmi koje posluju sa EU neće biti dovoljno plata za 16 000 nastavnika ili 14 000 zdravstvenih radnika. Čak kineski i turski investitori u Srbiji izvoze više od polovine, neki i do 84 odsto svojih proizvoda u EU, njih zanima to tržište, ukazao je Čadež.
Dodao je i da je EU spremna da subvencioniše kroz različite mere svoju industriju, što je dobro i za srpsku privredu.
Čadež je ukazao da je stanje srpske privrede dobro i da raste spoljnotrgovinska razmena.
PKS navodi da je spoljnotrgovinska razmena Srbije u evrima lane porasla za 31,1 odsto u odnosu na 2021. godinu.
Najveći suficit u razmeni ostvaren je sa Crnom Gorom, slede BiH i Severna Makedonija.
Navodi se da je izvoz porastao za 26,3 odsto i iznosio 27,6 milijardi evra, a uvoz je povećan za 34,8 odsto i iznosio je 39 milijardi evra.