NOVI SAD –
Evropska centralna banka je ovih dana povećala kamatnu stopu za 50 baznih poena i najavila novo povećanje u martu. Od takvih poteza zarad suzbijanja inflacije ne odustaju ni druge centralne banke, poput Narodne banke Srbije. Novac je, dakle, sve skuplji, a krediti sve manje povoljni. Kako se to odrazilo na domaće bankarstvo i klijente banaka? Preti li rast problematičnih kredita?
Prema januarskom izveštaju Udruženja banaka Srbije, nominalno gledano, obim kredita uvećan je u svim kategorijama. Da li to znači da je realno uvećana kreditna aktivnost ili je to posledica inflacije?
“Sigurno da ima posledica inflacije, ali je realno povećana kreditna aktivnost poslednjih godina. Beleži se između 9-10% rasta plasmana iz godine u godinu, do prošle godine. Monetarna politika uticala je na to da se građani opreznije zadužuju, i da je prošle godine rast kreditne aktivnosti bio između 5-5,5%, što očekujemo i ove godine. Po dinamici plamsana kredita privredi i građanima, milsim da ćemo se vratiti na staro između 2024-2025 godine.
Za Radio Novi Sad govorio je generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić.
Pomenuste restriktivnu monetarnu politiku. Mesecima unazad Narodna banka Srbije podiže referentu kamatnu stopu. Evropska centralna banka to ponovo čini, u većem iznosu baznih poena. Da li će se to odraziti na docnju po kreditu?
“Svi oni koji imaju kredite indeksirane u evrima bi to mogli da osete. Kristina Lagard je rekla da želi da zaustavi inflaciju. Svetlo na kraju tunela se vidi, inflacija u Evropskoj Uniji u novembru bila jen 10%, u decembru 9%, u januaru 8%, ja bih rekao da odbrojavanje počinje u pozitivnom smeru. Verujem da bi Evrozona ovu godinu mogla da završi sa 6% inflacije.” zaključuje Vasić.
Opširniji razgovora sa Vladimirom Vesićem možete čuti u audio zapisu: