Evropski parlament je 20. decembra prošle godine usvojio CBAM mehanizam koji je zvanično počeo da se primenjuje od 1. oktobra ove godine, a ta obaveza je već zakucala i na srpska vrata jer je u sistemu karbnskih taksi i naša država. To se odnosi na na uvoz gvožđa, čelika, aluminijuma, đubriva, električne energije i cementa, u zemlje EU koji su proizvedeni u procesu koji emituje više ugljen-dioksida (CO2), nego što je dozvoljeno standardima koje je odredio Brisel.
Foto: shutterstock
Doduše, do 2026. godine smo u režimu prelaznog perioda odnosno srpske kompanije koje izvoze u Evropsku uniju moraće do tada samo da prijavljuju emisiju ugljen-dioskida koji se oslobađa u toku njihovih proizvodnih procesa. Posle toga počinje obaveza plaćanja poreza za emitovani ugljen dioksid, a ova norma skupo bi mogla da košta Srbiju ukoliko ne preduzme određemne mere za dekarbonizaciju. Po proceni stručnjaka, CO2 taksa godišnje bi nas koštala između milijardu i po do dve milijarde evra. Razlog za tako visok ceh krije se u činjenici što proizvodima 70 odsto električne energije iz uglja, a ako je suditi po planovima EPS-a, njihovi zeleni projekti u naredne tri godine, neće moći značajnije da smanje procenat udela termo-sektora.
Foto: Siniša Pašalić / RAS Srbija
“Uvođenje ovih taksi poskupljuje proizvode iz Srbije”
To praktično znači da bi tim taksama bio opterećen i izvoz električne energije u EU, kao i roba u čijoj proizvodnji učestvuje energija proizvedena iz uglja. Treba da se zna da je ova mera uvedena kao svojevrsno oporezivanje ekološki nedovoljno usavršenim tehnologijama a jasno je da će trošak u poslovanju prebaciti direktno na srpske izvoznike. Pri tom, prihodi od CBAM-a ne ostaju u Srbiji, niti se mogu redistribuirati već sav trošak će snositi preduzeća. Stručnjaci upozoravaju da taj udarac neće biti mali tim pre što Srbija skoro dve trećine svoje robne razmene ostvaruje upravo sa zemljama EU.
– Ovaj mehanizam će negativno delovati na konkuretnost kompanija iz trećih zemalja koje izvoze u EU. Kako Srbija oko 60 odsto svoje spoljnotrgovinske razmene ima upravo sa EU, evidentno je da će kompanije iz Srbije biti direktno pogođene ovim instrumentom. U pet sektora obuhvaćenih CBAM mehanizmom, gvožđe i čelik, aluminijum, đubrivo, električna energija i cement, uvođenje ovih taksi poskupljuje proizvode iz Srbije. U perspektivi to može da destimuliše investiranje, naročito strane koji su i najveći izvoznici i da bude veliki udar za srpsku privredu i to ne samo za izvoznike iz ovih sektora već i za sva mala preduzeća koja su integrisana u lance snabdevanja – rekla je nedavno dr Sanja Filipović, naučni savetnik u Institutu društvenih nauka.
Foto: Profimedia
Prema mišljenju ekonomiste Ivana Nikolića, koje je izneo u autorskom tekstu u časopisu Makroekeonomske analize i trendovi (MAT), cilj ovih mera EU je da natera kompanije da slede klimatsku politiku Brisela i odvrati ih od namere premeštanja kapaciteta u zemlje sa blažim ograničenjima za zagađenje koje proizvode gasovi sa efektom staklene bašte.
– Mehanizam će negativno delovati na konkuretnost kompanija iz trećih zemalja koje izvoze u EU. To se odnosi i na one kompanije koje posluju u Srbiji. U pet sektora obuhvaćenih CBAM mehanizmom gvožđe, čelik, aluminijum, đubrivo, električna energija, cement, tokom 2021. Srbija je bila rangirana kao šesnaesti partner EU. Proizvodi ovih pet sektora činili su 11,8 odsto ukupnog robnog izvoza Srbije u EU. Poskupljenje proizvoda iz Srbije može destimulisati investiranje, naročito stranih kompanija koje su i najveći izvoznici – naveo je Nikolić.
Među kompanijama u Srbiji ima i onih koje su spremne za CBAM
I pored toga što je reč o ozbiljnom problemu, čini se da država nedovoljno glasno učestvuje u mogućim rešenjima za tri godine ali i onima koji su već od nedelje na vratima srpskih kompanija. Jedan od njih je i taj ko i kako meri emisiju ugljen-dioskida koji se oslobađa u toku njihovih proizvodnih procesa jer to moraju da budu precizni podaci da bi se prijavili EU. Ovo tim pre što je reč o novoj regulativi koja nije do sada korišćena što nekima od njih stvara dodane probleme i troškove jer moraju da angažuju stručnjake koji mogu da im pomognu. Ima i drugih primera, poput Eliksir grupe, koja jeste u sistemu karbonskih taksi kao veliki proizvođač i izvoznik đubriva. Ta kompanija je pokrenula i svoj investicioni ciklus za smanjenje CO2 po jedinici proizvoda. ali i za njih je sve ovo novina.
– To je nova regulativa EU koja stupa na snagu počevši od 1. oktobra 2023. U tranzicionom periodu od tri godine CBAM podrazumeva obavezu non EU proizvođača da pripremaju kvartalne izveštaje o ugljeničnom otisku proizvoda koje su plasirali na EU tržište. Do uspostavljanja ove regulative nije postojala obaveza ovakvog izveštavanja, tako da lokalni proizvođači nemaju dovoljno iskustva sa metodologijama izračunavanja emisija ugljen-dioksida po toni proizvedenih dobara. Samim tim se radi o promeni koja zahteva razvoj znanja u ovoj oblasti i saradnju sa renomiranim revizorskim kućama, koje će biti budući verifikatori ovih izveštaja. Dosadašnja praksa je emisije ugljen-dioksida sagledavala kroz analize energetske efikasnosti proizvodnje, odnosno proizvodnu cenu koštanja proizvoda. Ovo je prvi put da se emisija ugljen-dioksida analizira i izveštava na formalan način prema EU. Ceo sistem računanja, izveštavanja i verifikacije izveštaja se podiže bez pređašnjih iskustava u Srbiji. Ipak, smatramo da je jasnom EU regulativom, kooperacijom i implementacijom dobrih iskustava iz razvoja EU ETS-a (Emissions Trading System) moguće uspešno sprovesti tranzicioni period-kažu u ovoj kompaniji za “Blic Biznis”.
Foto: Oliver Bunić / Ringier
Oni dodaju da sa svojim proizvodnim članicama, Elixir Prahovo i Elixir Zorka, konstantno prate zahteve EU regulative i tržišta i strateški usmeravaju i usklađuje svoj razvoj i da zato uvođenje CO2 taksi neće imati značajniji uticaj na njihovo poslovanje i konkurentnost na EU tržištu, na koje plasiraju oko 50 posto svoje proizvodnje.
– Proizvodnja fosforne kiseline i mineralnih đubriva u našim pogonima u Prahovu i Šapcu nisu izvor emisije ugljenika jer tehnologije koje primenjujemo su već usklađene sa BAT zahtevima EU i tu nemamo obavezu dodatnog usklađivanja. Ono što svrstava mineralna đubriva u najintenzivnije sektore je proces proizvodnje amonijaka i azotnih đubriva (Urea, AN).Mi proizvodimo NPK đubriva gde je amonijak osnovna sirovina ali ga mi uvozimo od EU proizvođača koji imaju obavezi plaćanja CO2 taksi, tako da je to već ugrađeno u naš trošak proizvodnje i neće se duplo obračunavati. Naše analize pokazuju da su sadašnja opterećenja CO2 emisijama naših proizvoda slična ili niža u odnosu na EU proizvode- navode iz Eliksira za “Blic Biznis”. Između redova to bi moglo da znači da se ova kompanija kod novih mera EU vladala po principu “ U se i u svoje kljuse” i da je strategiju definisala pre nego što su one stupile na snagu.
– Jedan od naših ciljeva Zelene agende je da budemo prva evropska karbon neutralna industrija fosforne kiseline i mineralnih NPK đubriva. Planiramo i investicije od preko 300 miliona eura u razvoj cirkularne ekonomije i dekarbonizaciju izvora toplotne i električne energije i to do 2030. godine. To podrazumeva i investicije u OIE, iskorišćenje otpada, hemijsku reciklazu i upotrebu alternativnih sirovina u procesima proizvodnje. Prva investicija u postrojenje za energetsko iskorišćenje otpada u Prahovu smanjiće sadašnji ugljenični otisak naših proizvoda za oko dve trećine što znači da će on biti značajno manji u odnosu na EU proizvođače već 2025. godine – tvrde u Eliksiru.
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini više od 100.000 ljudi. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.