NOVI SAD –
Aktuelna ekonomska kriza ne dotiče tržište nekretnina, naprotiv, u trećem kvartalu ove godine beleži se čak i rast obima novčanih sredstava u tom sektoru i to za više od deset procenata. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, u ovom periodu u nepokretnosti je uloženo 1,7 milijardi evra. Međutim, svega 10 odsto nekretnina plaćeno je iz kredita.
Na tržištu nekretnina sklopljeno je 34.500 kuporodajnih ugovora. Najskuplji kvadrat stana od 10.400 evra zabeležen je u beogradskoj opštini Savski venac, a najskuplje poljoprivredno zemljište u Srbiji prometovano je u Kaću po ceni od milion i po evra za 125 hektara – navodi se u izveštaju Republičkog geodetskog zavoda.
Predsednik upravnog odbora Klaster Nekretnine Nenad Đorđević navodi da se trend rasta kupoprodaje stanova beleži poslednjih pet – šest godina, a da je veći skok usledio posle okončanja vanrednog stanja tokom pandemije, te novi početkom rata Ukrajini – jer, kako kaže, ljudi žele da investiraju u ono što smatraju da je najsigurnije u zemlji, a to je tržište nekretnina, pošto kod nas za razliku od drugih zemalja ljudi nemaju poverenje u hartije od vrednosti, ali ni u bankarski sektor zbog iskustva iz devedesetih.
On ukazuje da je od početka rata u Ukrajini porasla i cena izdavanja nekretnina, čak i do 50 odsto, jer je veliki broj građana Rusije došao u Srbiju da živi i radi, te se naglo povećala potražnja.
Đorđević objašnjava zbog čega se u Srbiji nekretnine u najvećoj meri kupuju u kešu.
On smatra da će rast kamatnih stopa dovesti do toga da se smanji i broj kreditnih kupaca, ali da to ipak neće pogoditi domaće tržiste nekretnina.
Tokom prethodna tri meseca najveći udeo u ukupnim novčanim sredstvima u prometu nepokretnosti imao je promet stanova u iznosu od 935 miliona evra, što je čak 57 odsto. Tek oko 25 odsto stanova prometovano je iz kredita, što je osam odsto manje nego u trećem kvartalu 2021. godine, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda.