Ove nedelje stotine protestanata je izašlo na ulice u glavnom gradu Akre, pozivajući guvernera Banke Gane i njegova dva zamenika da podnesu ostavke. To traže zbog gubitka od oko 60 milijardi ganskih sedija (5,2 milijarde dolara) u finansijskom budžetu za 2022. godinu.
Proteste pod nazivom #OccupyBoG predvodila je opoziciona stranka Nacionalni demokratski kongres (NDC). Protestanti, odeveni u crvene košulje, šalove i beretke, uzvikivali su pesme i držali transparente. Na nekim transparentima je pisalo “zaustavite pljačku, mi patimo”.
Opozicija u Gani tvrdi da je banka ilegalno štampala novac kako bi ga pozajmila vladi, što je dovelo do deprecijacije valute i paralizirajuće inflacije.
Takođe su kritikovali banku jer je potrošila više od 762.000 dolara na domaća i inostrana putovanja. Što je povećanje od 87 posto u odnosu na prethodnu godinu. Te da su potrošili 250 miliona dolara na novu poslovnu zgradu. Opozicija kaže da su te brojke evidentirane u internoj reviziji.
NDC je optužio guvernera centralne banke, dr. Ernesta Addisona, za nesmotrenost i loše upravljanje. I dok je banka u prošlosti bila optuživana za loše upravljanje, gubitak ovakvih razmjera je bez presedana.
Banka odbacuje optužbe za loše upravljanje i kaže da su gubici rezultat fluktuirajućeg tečaja i neplaćanja kredita državnih institucija.
Takođe se navodi da je krizi doprinela odluka vlade da od nje pozajmi 700 miliona dolara i da ih ne vrati u celosti.
Guverneri banke takođe su optuženi da svojim postupcima podstiču neobuzdanu inflaciju i ekonomske poteškoće. “U vreme kada su štampali milijarde za vladu, zar nisu znali da će to imati reperkusije”, pita advokat Martin Kepbu.
Zašto se to dogodilo?
Gana trenutno prolazi kroz najgoru ekonomsku krizu. Prošle je godine stopa inflacije dosegla rekordnih 54 odsto – i još uvek iznosi više od 40 odsto. Više agencija za kreditni rejting snizilo je rejting nacije, sprečivši je u međunarodnom pozajmljivanju novca.
Do septembra 2022. ukupni dug Gane porastao je na 55 milijardi dolara. To je značilo da je vlada trebala više od 70 odsto svojih prihoda za servisiranje duga, nešto što nije mogla učiniti. Nakon toga je zakasnio s plaćanjem većeg dela duga.
Vlada je bila prisiljena da se obrati za pomoć Međunarodnom monetarnom fondu (MMF). Kako bi početkom ove godine osigurala pomoć od 3 milijarde dolara, vlada je morala pristati ispuniti niz zahteva.
Najvažniji od njih bio je smanjiti otplatu kamata na državni dug na prihvatljiv nivo do 2028. To bi im ostavilo dovoljno sredstava za vođenje ekonomije, piše BBC.
Kako bi to postigla, vlada Gane započela je restrukturiranje duga ponovnim pregovorima o uslovima sa svojim poveriocima. Predložili su niže kamatne stope na njihove zajmove i duže rokove otplate kako bi ublažili pritisak na javne finansije.
Međutim, neki su poverioci odbili da učestvuju u ovom programu razmene duga.
Dana 9. avgusta “Bank of Ghana” izdala je izjavu u kojoj se navodi da joj je vlada rekla da nema dovoljno novca da ispuni zahtjeve MMF-a. Pa da stoga neće vratiti polovinu od 700 miliona dolara koje je posudila od banke. Umesto toga, novac bi išao za restrukturiranje duga. Takođe je rekla da neće platiti nikakve kamate banci.
Stručnjaci kažu da je vlada, na čelu s predsednikom Nanom Akufo-Addom, zloupotrebila status i prekršila pravila banke.
Zvaničnici banke imaju zakonski mandat da izveste parlament ako se pređe prag od 5 posto. Nepravljivanje može dovesti do novčane ili zatvorske kazne do dve godine.
Implikacije za banku
Ništa od ovoga ne znači da je Centralna banka Gane bankrotirala. Nije komercijalna banka ta koja mora ostvarivati dobit. Tako da gubitak ne bi trebao da utiče na njeno rutinsko poslovanje, a kao zajmodavac u krajnjoj nuždi uvijek može stvoriti vlastiti novac.
No, prema stručnjacima, gubitak centralne banke ima značajne posledice.
To potkopava moralni autoritet banke da nadzire komercijalne banke u Gani. To takođe šteti poverenju u finansijski sistem zemlje.
Iako su se druge centralne banke širom svijeta suočile sa sličnim izazovima, razlika u Gani je količina izgubljenog novca u poređenju s veličinom privrede.
U Ujedinjenom Kraljevstvu, “Bank of England” ostvariće neto gubitak od oko 180 milijardi dolara u sledećih 10 godina koji će finansirati vlada Ujedinjenog Kraljevstva. Ali veličina britanske ekonomije meri se bilionima dolara.
Drugim riečima, stvaranjem novca banka je omogućila vladi da živi iznad svojih mogućnosti, prenosi Financa.ba.
Ljudski uticaj
Prošlomesečni izveštaj Svetske banke procenjuje da je zbog visoke inflacije 850.000 Ganaca palo u siromaštvo.
Prihodi Ganaca su smanjeni, što utiče na njihovu kupovnu moć. Cene hrane, goriva i režija ostaju visoke, a mnoga domaćinstva jedva spajaju kraj s krajem.
Povrh svega toga, centralna banka sada je pod lupom kako unutar zemlje tako i MMF-a.
Prema uslovima zajma MMF-a, ako vlada bude zahtijevala dodatne pakete pomoći, banka neće imati izbora nego odbiti.
(Izvor: Bakar.me)
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.