Na svetskim su berzama cene deonica oštro pale i prošle nedelje, druge zaredom, jer se ulagači povlače iz rizičnih investicija, s obzirom da centralne banke u svetu agresivno podižu kamatne stope kako bi suzbile inflaciju, što će usporiti rast svetske ekonomije. Na Wall Streetu je Dow Jones prošle nedelje pao 4 posto, na 29.590 bodova, dok je S&P 500 potonuo 4,8 posto, na 3.693 boda, a Nasdaq indeks 5 posto, na 10.867 bodova.
0:00/ 0:00
Foto: shutterstock
Zbog toga su S&P i Nasdaq indeks potonuli u područje ‘medveda’, 20 posto ispod svog rekordnog nivoa, dok je Dow to zamalo izbegao, piše See Biz.
Blic preporučuje
Tržište je pod snažnim pritiskom od srede, kada su čelnici američke centralne banke povećali kamatne stope za agresivnih 0,75 postotnih bodova, treću sednicu u nizu, u raspon od 3 do 3,25 posto, što je njihov najveći nivo od 2008. godine.
To se, doduše, očekivalo, no nije se očekivalo da će kamate i idućih meseci nastaviti brzo rasti.
Prema procenama čelnika Feda, do kraja ove godine kamate bi mogle biti povećane na 4,4 posto, a do kraja iduće godine na 4,6 posto.
To znači da će do kraja ove godine Fed povećati kamate za još 1,25 postotnih bodova, a u idućoj godini za 0,25 bodova.
Najagresivnije povećanje kamata u istoriji
Takvo brzo podizanje kamata, započeto u martu ove godine, predstavlja najagresivnije povećanje cene novca od 1990. godine, od kada je Fed kao osnovni alat monetarne politike počeo koristiti kamatu na prekonoćne kredite.
Zbog toga su splasnule nade ulagača da će Fed iduće godine početi smanjivati kamate. To će, čini se, uslediti tek 2024. godine.
„Bilo je nekih optimista koji su govorili kako je inflacija pod kontrolom, no Fed im je praktično poručio da jednu i zaćute Centralna banka nastoji ubiti inflaciju dok je tržište rada još snažno”, kaže David Russell, analitičar u kompaniji TradeStation Group.
Čelnici Feda odlučni su, poručili su, suzbiti inflaciju s najviših razina u više od 40 godina.
Powell: Recesija je moguća
No, Fedovi agresivni planovi za suzbijanje inflacije na ciljanih 2 posto potrajaće godinama, usporiti rast privrede i povećati nezaposlenost, pokazuju projekcije Feda.
Tako je Fed smanjio procenu rasta u ovoj godini na samo 0,2 posto, dok je dosad procenjivao da će ekonomija porasti 1,7 posto. Iduće bi godine bruto domaći proizvod mogao porasti za 1,2 posto.
No, ulagači se plaše da će agresivno povećanje kamata gurnuti ekonomiju u dublju recesiju.
Tehnički je američka ekonomija već je uronilo u recesiju, s obzirom da je u poslednja dva tromesečja palo na kvartalnoj razini, no zasad je ta recesija plitka.
Predsednik Feda Jerome Powell u sredu je otvoreno priznao: „Nitko ne zna hoće li ovaj proces voditi u recesiju i, ako bude tako, koliko će ozbiljna recesija biti”.
Što se, pak, inflacije tiče, čelnici Feda procenjuju da bi ciljana razina inflacije od 2 posto mogla biti postignuta tek 2025. godine.
„Ako se povišena inflacija zadrži i ako Powell nastavi paljbu iz svih oružja, kako je najavio, mislim da ćemo uroniti u recesiju. A to će znatno smanjiti zarade kompanija”, kaže Mike Mullaney, direktor u kompaniji Boston Partners.
Visoke kamate – “novo normalno”
Osim američke, i većina ostalih najvećih centralnih banaka u svetu povećava kamate kako bi suzbile inflaciju. To su prošle nedelje, među ostalim, učinile britanska, švajcarska, švedska i norveška centralna banka.
Britanske monetarne vlasti povećale su kamate za 0,50 postotnih bodova već sedmu sednicu zaredom i poručile da je ekonomija već verojatno u recesiji.
Kako se kamate povećavaju, a rast ekonomije usporava, ulagači se povlače iz rizičnijih investicija širom sveta, pa je MSCI indeks svih najvećih svetskih tržišta prošle nedelje potonuo više od 3 posto i pao na najniži nivo u dve godine.
„Nakon 10 godina nenormalno niskih kamatnih stopa, investitori sada moraju dokučiti kako pozicionirati svoje portfelje. Bit će potrebno neko vreme da se prilagode ‘novom normalnom’”, kaže Carol Schleif, direktorica u tvrtki BMO.
I na evropskim su berzama cene deonica prošle nedelje su pale. Londonski FTSE indeks skliznuo je 3 posto, na 7.018 bodova, dok je frankfurtski DAX potonuo 3,6 posto, na 12.284 boda, a pariški CAC 4,8 posto, na 5.783 boda.
Na Tokijskoj je berzi, pak, Nikkei indeks pao 1,5 posto, na 27.153 boda.
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini više od 100.000 ljudi. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.