четвртак, 18.01.2024, 13:07 -> 18:55
Извор: РТС
Аутор: Душан Милетић
Вест да су десетогодишњак и дванаестогодишњак осумњичени за 32 кривична дела које је расветлила новосадска полиција, поново је покренуло питање у јавности – да ли важећи законски оквири и системска решења дају прави одговор на проблем малолетничког криминала, посебно кад је реч о деци млађој од 14 година. Пракса, али и најновија истраживања говоре да је став грађана, научника и професионалаца према старосној граници кривичне одговорности – подељен.
У истраживању „Став јавности према малолетним починиоцима кривичних дела“, учествовало је више од 5.000 испитаника из Србије. Циљ је, каже ауторка Јована Шкорић, да заштитимо друштво, с једне стране, а са друге – интересе и права детета.
„То је другачије од државе до државе, када причамо о правном поретку, али са друге стране, негде, наука нам је показала да дете сазрева са 16 година, и да он тек тада може да расуђује и контролише своје импулсе. Ми смо ту тежили да видимо, шта мисли јавност, и прелиминарни резултати показују да је јавност за строже казне, за спуштање кривичне одговорности на 12 година“, каже др Јована Шкорић, социолог-истраживач Центра за несталу и злостављану децу (ЦНЗД).
Подаци Вишег суда у Новом Саду, говоре да је број предмета који се тичу малолетника, највећи у претходних пет година, док је новосадска полиција у истом периоду регистровала 878 кривичних дела која је починило 487 малолетника, што такође говори о порасту малолетничке делинквенције.
И док се према починиоцима тешких кривичних дела старијих од 14 година, често одлучују за репресивнији приступ, у случајевима млађих починилаца надлежност не постоји.
„Дете не може да буде саслушано као осумњичени, не може да буде ухапшено, не може да буде спроведено судији за малолетнике, не може да се у односу на њих води кривични поступак“, наводи Далиборка Војводић Томовић, руководилац групе за сузбијање малолетничке делинквенције Полицијске управе Нови Сад.
Бригу о њима преузима Центар за социјални рад, који их смешта у одговарајуће установе. Међутим, два дечака осумњичена за 32 кривична дела, побегла су убрзо након пријема у такву установу. Ово није изолован случај.
„Често се дешава да се самовољно удаље из установе социјалне заштите отвореног типа“, каже Далиборка Војводић Томовић.
Постојеће норме морају се испитати поново, јер зрелост деце данас и у време када је конвенцијом успостављена граница кривичне одговорности, није иста, став је доктора права Зорана Павловића:
„Од стране највиших државних органа исказана је спремност да се о овој теми одлучује у највишим законодавним телима, струка мора да уради своје и да дâ свој став и свој суд о томе. Да бисмо овај проблем решавали пост фестум, значи када се нешто деси, онда морамо да имамо не само законска решења, него и одговарајуће установе и институције где ће та деца бити смештена.“
Струка се, каже, ућутала, а институције имају превише надлежности и недовољно капацитета, због чега превентивне мере нису ефикасне. Зато су потребне промене постојећих решења и заједнички одговор струке и државе.