Zašto je u Srbiji i posle uzastopnog sniženja cena poslednjih nedelja dizel i dalje posle Albanije najskuplji? Da li na krajnju maloprodajnu cenu na pumpama više utiče cena nafte, kompanijska cena ili državna zahvatanja? I gde je Srbija po visini udela državnih nameta u ceni goriva u odnosu na okruženje? Da li će biti ograničena količina evrodizela koji poljoprivrednici već gotovo dve godine mogu neograničeno da kupuju po zaštićenoj ceni od 179 dinara, posebno imajući u vidu da je država ograničila količinu goriva na koju će poljoprivrednici od 1. januara imati pravo na povrat akcize. Ako je 100 litara dizela količina goriva potrebna za obradu hektara zemlje i za koju će paorima biti vraćeno 50 dinara po litri, koja je namena goriva preko te količine koju samo poljoprivrednici mogu da kupe po privilegovanoj ceni od 179 dinara?
Najavljeni način prodaje goriva poljoprivrednicima će rešiti jedno važno pitanje, ali po svemu sudeći na takav način da će dodatno produbiti već postojeći poremećaj na tržištu motornih goriva. Odluka da se agraru obezbedi jeftinije gorivo u vreme energetske krize je doneta u najboljoj nameri. Ali na način koji zahteva od naftnog sektora prodaju goriva daleko ispod realne cene, koji uz to 70 odsto benzinskih stanica dovodi u neravnopravan položaj i otvara vrata za brojne zloupotrebe i šverc ovog goriva. Logično bi bilo da pošto već imaju zaštićenu cenu od 179 dinara uz agrarnu karticu i dobijaju još i povraćaj od 50 dinara da im se tih 50 dinara oduzima od cene koja važi na pumpama a koja je trenutno 202 dinara. Ovako će na razlici u ceni neko moći lepo da zaradi preprodajući ovaj evrodizel, koji je po karakteristikama isti kao evrodizel za automobile. Na gubitku su država i Naftna industrija Srbije, koja mora po toj ceni da prodaje paorima gorivo.
Ovo su samo neka od pitanja koja su se mogla čuti na radionici Nacionalnog naftnog komiteta posvećenog problemima domaćeg i regionalnog tržišta goriva i načinima formiranja cene derivata kod nas i okolini, kao i odlukama i uredbama koje su trenutno na snazi, a koje se tiču akcizne politike i ograničenja cene naftnih derivata.
Analiza tržišta potvrđuje da su od 2011. do danas akcize na benzin, dizel i tečni naftni gas značajno povećane. Kod dizela skoro duplo: sa 30,47 na 64,24 dinara po litru, dok je kod benzina sa 44,70 povećana na 62,47 dinara. Istovremeno je ovaj namet na TNG auto-gas kao alternativno ekološko gorivo sa 15,24 otišlo na 48,78 dinara po kilogramu. Pri tome, treba imati u vidu da je država zbog značajnog skoka cene nafte u poslednje dve godine smanjivala akcize i do 20 odsto nominalne vrednosti, što je značajno doprinelo smanjenju cena na pumpama. Po tom osnovu je, kako je već potvrđeno, izbila oko 50 miliona evra prihoda iz republičke kase.
To je, kako je objasnio Tomislav Mićović, generalni sekretar UNKS, stvar fiskalne politike svake zemlje. Kao mera zaštite od globalnih poremećaja, pojedine zemlje su u vreme visokih cena derivata značajno smanjivale akcizu na gorivo, ali pošto je osnovica za obračun poreza na dodatu vrednost bila visoka, a samim tim i prihod od PDV-a, budžetski prihodi su bili na nivou planiranih.
Podaci iz Analize tržišta Nacionalnog naftnog komiteta pokazuju da benzin bez državnih taksi košta kod nas 777 evra na 1.000 litara (s time što se cena menja na svakih sedam dana). Nižu cenu od nas ima Crna Gora, Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina. Dok državne takse na benzin u Srbiji iznose 828 evra na 1.000 litara, sve druge zemlje su iza nas – Crna Gora 823 evra, dok su najmanje dažbine u BiH i Severnoj Makedoniji – 574 evra.
Kada je reč o evrodizelu, bazna cena je 946 evra na 1.000 litara (podatak od sredine oktobra), a višu baznu cenu od nas su imale Mađarska, Rumunija i Hrvatska. Međutim, po visini državnih taksi od 880 evra na 1.000 litara, Srbija je ubedljivo prva na listi. Najnižu taksu ima Severna Makedonija od svega 464 evra na 1.000 litara.
Inače, uredba o ograničenju visine cene derivata propisuje najvišu maloprodajnu cenu sa PDV-om i od početka godine uvećane su za 13 dinara i za benzin i za dizel.