Na mapi putanje ukrajinskog žita ka Evropskoj uniji ključnu ulogu, prema novom planu, imaće Hrvatska. Ovakav sporazum postignut je pre nekoliko dana u Kijevu. Iako detalji još nisu poznati roba bi trebalo da bude dopremana Dunavom, potom železnicom do jadranske obale i hrvatskih morskih luka.
Kako su nezvanično objavili hrvatski i ukrajinski mediji žito bi navodno išlo brodovima uzvodno Dunavom od Ukrajine, preko Moldavije, Rumunije, Bugarske do Hrvatske ili možda i do dunavskih luka u Srbiji, a nakon toga železnicom do hrvatskih morskih luka: Rijeka, Zadar, Šibenik, Split i Ploče.
U Luci Vukovar su za „Poslovni dnevnik” naglasili da su oni jedina luka na Dunavu u Hrvatskoj, što bi značilo da bi ukrajinsko žito verovatno moralo da ide preko njih.
Da li je ovo tehnički izvodljivo i može li imati posledice po Srbiju u smislu da deo tih isporuka robe po dampinškim cenama završi na našem tržištu?
– Prema onome što sam imao prilike da čujem i u Hrvatskoj smatraju da je ovo jako teško izvesti. Čak i da se izveze ukrajinska roba na taj način to bi bile krajnje ograničene količine – kaže za „Politiku” Zdravko Šajatović, direktor udruženja „Žitounija”.
Jasno je da bi ovo bio papreno skup poduhvat, jer bi robu morali da pretovaruju nekoliko puta, dodaje. Prvo na barže, pa istovar u Vukovaru, recimo, a onda železnicom ili kamionima do morskih luka i novi utovar na brod.
– Koliko bi žito u tom slučaju moralo da košta? Ne mogu da tvrdim da neće pokušati, jer svašta pokušavaju. Nisam optimista, čak i ako se to desi ta količina neće mnogo učestvovati u prometu, niti bilo kome biti konkurencija – navodi naš sagovornik. Smatra da čak i da se ovaj plan ostvari to neće imati nikakav uticaj na Srbiju.
– Naša država ne bi dozvolila da ukrajinsko žito po dampinškim cenama završi ovde. Kada nisu dali Poljaci, Mađari, Bugari, Rumuni… što bismo to mi dopustili, a imamo viškova pšenice. Inače se proizvođači žale na nisku cenu pšenice s obzirom na velike troškove setve – naglašava Šajatović.
Dodaje da jedini negativan uticaj po nas može imati to da ukrajinske žitarice završe u Konstanci jer i Srbija određene količine izvozi preko te luke.
Miloš Janjić iz konsultantske kuće „Agrines” i bivši direktor novosadske „Produktne berze” takođe smatra da nije verovatno da se ozbiljne količine ukrajinskih žitarica prevezu na ovaj način. Kako napominje, pre svega zbog postojeće infrastrukture.
– Znamo i mi kada izvozimo preko Hrvatske za Italiji da su tu već ograničeni kapaciteti. Ukrajina je veliki izvoznik. Zato veći izvoz od nekoliko milina tona koji bi se brzo realizovao nije realan – navodi Janjić.