Ивица Дачић је гостујући у емисији Таковска 10 РТС-а изјавио да је данашњи састанак је био посвећен двема тачкама које су по имплементационом плану дефинисане као приоритети – формирање ЗСО и Декларација о несталим лицима.
“Та декларација је на неки начин усаглашена. Нама је у интересу да се она што пре донесе, без злоупотреба термина, јер Приштина све ради срачунато. Више од 1.500 људи се воде као нестали и нама је у интересу да Приштина буде кооперативна јер они не дају да се претражују одређене локације. Мислим да би та декларација требало да буде први корак ка безусловном излажењу у сусрет таквим захтевима, да се сазна пуна истина“, нагласио је Дачић.
Напомиње да се нада да би то био један потпуно логичан редослед, да наша Комисија за нестала лица има слободан приступ на територији КиМ.
“Друга тема, ЗСО – ја мислим да ћемо ове дане провести у слушању истих прича које већ десет година слушамо. Учествовао сам на седници СБ после потписивања Бриселског споразума 2013. године када су све чалнице одушевљено говориле о том акту и да је план да се формира ЗСО. Десет година је прошло и ништа. Борељ је рекао да ЗСО мора да буде формирана одмах. Шта то значи сада одмах, да ли је реч о месец дана или десет година“, упитао је Дачић.
За нас је, каже, то услов број један.
“Чак је и у имплементационом плану то једно од два питања. Ми сматрамо да прво мора да се формира ЗСО, па да се онда говори о даљим корацима. Они оспоравају управљачки тим, биће сада релативизације важности, од имена, овлашћења, до статута, ко пише статут, ко чини управљачки тим. Приштина не жели ЗСО, односно Курти. Ми смо говорили да је он једна мина за цео тај мировни процес и видећемо како ће се даље то одвијати“; нагласио је Дачић.
Спољна политика у складу са унутрашњом
Истиче да сољна политика једне земље не може да буде стратегија сама за себе.
“Она је у складу и са унутрашњом политиком једне земље. Ако постављамо као први циљ заштиту нашег суверенитета и суверенитета, онда је потпуно нормално да су и сви кораци у складу са тим, подразумевају права нашег народа на КиМ, укључујући и формирање ЗСО, заштиту суверенитета и интегритета колико год је могуће у разним међународним организацијама. Наша одбрана не може да буде веровање на реч неким западним земљама, већ само број – колики је број земаља које признају и колико не признају, и како гласају“, напомиње Дачић.
Наводи да је за Савет Европе покренута процедура, одређују се правни известиоци, који имају рок од две године да га припреме, па то, додаје, сигурно неће бити на самиту у Рејкјавику на дневном реду.
“У чину гласања се рачунају само гласови за и против. Када имате 46 земаља, и ту се рачунају две трећине. Они који су уздржани и они који нису присутни не улазе у тај број. Тиме се снижава број колико Косово треба да има да постане члан. Само се рачунају ко је гласао за и против. Зато смо се борили да они који су против независности Косова гласају против, а они који су хтели да им помажу они су терали те земље да буду уздржани. Онај ко је уздржан не помаже нама. Онда Косову у УН није потребно онда 70, него 65. Ми смо у првим годинама имали Иран, Ирак, сви су били уздржани и онда причају вама да је добро што су уздржани. Азербејџан је једне године био уздржан или није био у сали. Последњих седам или осам година Азербејџан је чврст и гласао је против“, напомиње Дачић.
Гласање Грчке је представљало изненађење, додаје Дачић јер је, како је истакао, реч о томе када је био Интерпол Ципрас је дао налог да се гласа против.
“Шта је изненађење? Ако Мицотакис као премијер има везе са српским народом, а подсетићу да његов деда има улицу у Београду, ако каже да Грчка неће променити став, ако председница Грчке каже да неће променити став, мислим да ако долази до промене нас треба неко да обавести о томе. Зато тражимо информације. Да ли је то сада политика Мицотакиса? Ципрас се изјаснио да је против, да ли је то одлука Мицотакиса или је у питању нека самостална одлука министарства спољних послова и Дендијаса“, указује Дачић.
Важно је, напомиње, да будемо солидарни.
“Ми поштујемо територијални интегритет Грчке на копну, у мору и ваздуху. Шта то значи, да је то директна конфронтација са Турском“, напомиње Дачић.
“Приштина не жели ЗСО”
Састанак у Бриселу је, наводи, само потврда свих наших стрепњи да Приштина апсолутно “не жели да само спроведе Бриселски споразум, него и договоре и споразуме из Брисела и Охрида, а то је ЗСО”.
“Дошли смо до момента када ће то морати јасно да буде видљиво. Немачка је инсистирала да сада изгласају ово у Савету Европе, процедуре, јер је то био Куртијев услов да буде флексибилан по питању ЗСО. Какав ће сада даљи третман бити Куртија, да ли је кооперативан или не. За шта га награђујете, за то што је рекао да ће бити кооперативан“, упитао је Дачић.
Указује да је око формирања ЗСО политичка борба у Приштини.
“Америчка амбасада је организовала разговоре и зато је Ескобар рекао да ће бити формирана ЗСО са или без Куртија. Све ово што се десило је требало да буде један даљи корак у нормализацији односа. Ако сваки дан имате неку компликацију коју Курти заговара, каква је то нормализација. Сада су покушали да донесу одлуку да се отвори мост на Ибру, да ће покушати вероватно да дођу до просторија, да покушају да скину српску заставу. Чему то, да ли је то део нормализације, то је део само заоштравања односа. Мислим да многи који су почели да нападају Србију, сада им је поново у фокусу да ли ће Курти спровести нешто што су они вероватно мислили да ће да спроведе“, казао је Дачић.
Каже да је два пута учестваоао у разговорима, када је председник Вучић разговарао са Макроном и Шолцом и са Блинкеном и Борељом, он им је јасно рекао шта су црвене линије.
“Његов приступ је такав да је он без потписивања ушао у вербално прихватање да ако се формира ЗСО, онда можемо разговарати о имплементацији оног око чега смо преузели обавезу. Он је јасно рекао да се не слажемо са тачкама са де факто или де јуре независности и пријема Косова у чланство организација из породице УН. Ако нема ЗСО, доводи се у питање цео тај имплементациони план. Сва она питања о великим темама не могу да буду разматране на адекватан начин без формирања ЗСО”, нагласио је Дачић.
Подсећа да се у развоју ситуације после 1999. и после 2008. није знало како ће све функционисати када је реч о институцијама Србије на КиМ.
“Како ће функционисати пошта, суд у Грачаници, образовни, здравствени систем. Институције Србије смо хтели, то је била прилика да оне буду замењене институцијама Срба са КиМ. На то не би нико могао да има било какве примедбе јер је реч о људима који живе тамо. Ту никаквог нарушавања нашег територијалног интегритета није било”, наводи Дачић.
Србија неће одустати од ЗСО, без тога нема помака
Према његовим речима, од почетка је постојала тенденција да се успори формирање ЗСО.
“Тачи је то прихватио, о томе смо говорили на СБ УН. Актуелно руководство не занима ЗСО и сада полако мењају тај израз, али као што видите, покушаће све да ураде да оспоре саму идеју ЗСО. Србија од тога одустати неће, без тога нема даљег помака у имплементацији онога што је договорено”, напомиње Дачић.
Спољна политика, каже, није однос љубави и мржње, већ реципроцитета.
“Ако смо ми коректни према питању интегритета БиХ, а јесмо, зашто онда се поставља то питање око тога. Уопште није проблем у томе, али будимо коректни до краја. И Србија гласа о неким темама. Кад ја кажем поштујемо територијални интегритет БиХ, да ли се јавио некад Конаковић да каже свака му част. Надам се да ћемо имати добру сарадњу”, истиче Дачић.
Указује да није председник Вучић говорио о промени наше спољне политике у смислу кључних опредељења, већ како ћемо се односити према оним земљама које гласају на један или други начин
Каже да Украјина никад није гласала за нас. “Од 2015. године никада нису гласали за нас, некад су били ван сале, некад уздржани. Ми не желимо да будемо таоци односа Украјине и Русије”, истиче Дачић.
Наводи да је Украјина до гласања у Савету Европе била против, и онда су тражили паузу и добили инструкције.
“Молдавија је гласала против тога на дневном реду, а онда су били уздржани. То ће се њима обити о главу, јер Придњестровље није у Србији, него у Молдавији”, каже Дачић.
“Спољна политика ЕУ није у неким сегментима у складу са нашим интересима”
Напмиње да спољна политика ЕУ у неким сегментима није у складу са нашим државним или националним интересима.
“Амбасада Србије остаје у Тел Авиву. Израел је признао Косово, мислим да је тиме јасно рекао свој став. Можда неко стварно мисли да смо наивни, али нисмо баш толико”, додаје Дачић.
Сматра да је током гласања у Савету Европе Црна Гора барем могла да буде уздржана.
“Не верујем да те земље које су биле уздржане знају више о Србији и Пећкој патријаршији, него што зна Црна Гора. У спољној политици нема сталних пријатеља и непријатеља, већ само сталних српских интереса. Доћи ће на дневни ред и неко од њихових питања. Ми као људи се некада више трудимо да се улагујемо непријатељима, него да поштујемо пријатеље. Пријатељство мора да се негује. Мислимо да однос са другим државама треба да буде онакав какав оне имају према нама и ништа више”, казао је Дачић.
“То што је неко већи не значи да је више у праву”
Напомиње да то што је неко већи, не значи да је више у праву.
“Више пута сам говорио да дође министар из Шведске и каже да морамо да уведемо санкције Русији. Шта нас је научило гласање у Савету Европе, причају да нас воле, а отимају комад наше земље. Питам ја тог из Шведске, да ли ће Шведска гласати за наш територијални интегритет ако изгубимо глас Русије, ништа, онда ћуте”, истиче министар спољних послова.
Наводи да ти што кажу да не гледамо у прошлост, обично је немају.
“А ми имамо у шта да гледамо. Приоритети наше спољне политике се знају – заштита суверенитета и интегритета, европски пут, пријатељи и односи у региону. Усаглашавање са спољном и безбедносном политиком са ЕУ, обавеза је коју Србија има до момента уласка у ЕУ. Ако је тај моменат сутра, онда бисмо вероватно то урадили. Не причају они само о санкцијама Русији. Кад причамо о Међународном кривичном суду, па Америка га не признаје. То је као да ми кажемо да не признајемо суд у Хагу за наше људе. Овде причао о процесу. Нама нико не може да каже које је то време које можемо да очекујемо до уласка у ЕУ. Ако неко мисли да ће српски народ да се одрекне Косова, зарад европског пута, то је таква заблуда да је то просто увредљиво. Исланд се повукао са европског пута због риболова. Одакле њима право да нас притискају да признамо Косово, због уласка у ЕУ. Је ли то званична спољна политика, па није. Колико је за Србију важно да уђе у ЕУ, толико мислим и да је за ЕУ важно да овај регион буде члан ЕУ”, истиче Дачић.
Наводи да спољна политика као стратегијски документ не постоји.
“Нема заокрета да ми нећемо у ЕУ да нећемо односе са Америком, Русијом и Кином и тако даље. Мислим да ћемо у наредним данима, највероватније 12. и 13. маја разговарали да дође у посету кинески министар спољних послова. Једна од порука за нас и поука јесте како да се понашамо у УН, сходно Стразбуру. Не смемо да изгубимо већину у УН и подршку земаља које имају право вета и које су спремне да га користе, а да се истовремено трудимо да сачувамо наш европски пут колико је то могуће”, истиче Дачић.
Дачић је упитао шта ће ако Курти каже да неће формирање ЗСО да раде са процедуром у Савету Европе.
“Они ће морати да заустављају то, ту не постоји константа. То је једина територија о којој се гласало за пријем у Савету Европе”, навео је Дачић.