ECB, predana stabilnosti cena, uvek će delovati kao temelj napora za ujedinjenu Evropu koja zajedničkim snagama štiti sve građane i radi za dobrobit svih, rekla je Kristin Lagard uoči 25. godišnjice osnivanje Evropske centralne banke (ECB).
Foto: beta maning / Tanjug/AP
Predsednica ECB-a u svom je blogu sažela reči bivše predsednice Evropskog parlamenta Simone Veil da nam je potrebna Evropa koja omogućuje solidarnost, nezavisnost i saradnju.
Blic preporučuje
“Ove reči sažimaju sve što evro predstavlja, jer evro je više od obične valute. On je najjači oblik evropske integracije i predstavlja Evropu koja zajedničkim snagama štiti sve građane i radi za dobrobit svih”, rekla je, ističući kako je evro danas, nakon američkog dolara, druga najvažnija valuta u međunarodnom monetarnom sistemu.
Prema njenim rečima, Evropska monetarna unija bila je nekoliko puta na iskušenju u proteklih četvrt veka.
“Pogodilo nas je nekoliko kriza koje su nas mogle uništiti”, rekla je, spomenuvši veliku finansijsku krizu, krizu državnog duga i pandemiju covida-19. “Ali iz svakog smo izašli jači”, rekla je. U nepredvidivim vremenima Evropa ima priliku da ojača svoju otpornost integracijom tržišta kapitala i dovršetkom bankovne unije, ocenila je.
Foto: Jean-Francois Badias / Tanjug/AP
Podsetila je da stabilnost nije samorazumljiva, na šta su, prema njenim rečima, ukazali pandemija covida-19 i neopravdani rat Rusije u Ukrajini. Nedavni događaji u bankarskom sektoru podsetili su nas da monetarna politika lakše obavlja svoje zadaće ako je podržava snažan bankarski sistem. “Finansijska stabilnost uslov je stabilnosti cena i obrnuto”, istakla je.
Najveći izazov ECB-a je borba protiv visoke inflacije: “Godinama je bila preniska, ali sada je previsoka i najvjerovatnije će tako ostati predugo. To nagriza vrednost novca, smanjuje kupovnu moć i šteti ljudima i kompanije.” No, prema njenom uverenju, srednjoročno će se ponovno spustiti na ciljani nivo od dva odsto: “Zato dižemo kamate rekordnom brzinom. Podići ćemo ih na dovoljno restriktivni nivo i tu ih zadržati toliko dugo da se inflacija vrati na ciljani nivo što je pre moguće.”
Osnivanje ECB-a usledilo je nakon odluke čelnika EU u maju 1998. kojom su potvrdili spremnost Belgije, Holandije, Luksemburga, Nemačke, Francuske, Italije, Irske, Austrije, Španije, Portugala i Finske za uvođenje evropske grupe valuta, eura, 1999. Tada je evro uveden kao knjižni novac, dok su se novčanice i kovanice evra u tim zemljama počele koristiti 2002. godine.
Foto: Uprava carine
ECB je preuzeo vođstvo nad jedinstvenom monetarnom politikom, na snagu je stupio Pakt o stabilnosti i rastu koji je okvir za koordinaciju fiskalne politike u Evropskoj ekonomskoj i monetarnoj uniji. ECB je u junu 1998. imao 400 zaposlenih, a danas zapošljava više od 4200 ljudi.
Prije Kristin Lagard, ECB su vodili Wim Duisenberg, Jean-Claude Trichet i Mario Draghi. Glavno telo za donošenje odluka u ECB-u je Savet ECB-a na čijem su čelu predsednik ECB-a i predstavnici centralnih banaka zemalja evrozone, kojoj se 1. januara ove godine pridružila i Hrvatska.
U 25 godina eVrozoni pridružilo se još devet zemalja čime se broj članica popeo na 20. Glavni zadaci ECB-a i centralnih banaka članica, uključujući Banku Slovenije, su definisanje i sprovođenje zajedničkih monetarne politike, poslovanje na valutnim tržištima, upravljanje deviznim rezervama članova i briga o radu platnog prometa. Među novijim poslovima jedan od važnijih je nadzor evropskih banaka.
(Izvor: Investitor)
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.