Da li je otklon od dolara dobio na zamahu sa huškanjem priče o formiranju alternativne rezervne valute BRIKS? Da li je moć SAD tako dovedena u pitanje? Da li se na ovaj način zemlje suprotstavljaju G7 i Svetskoj Banci? Da li je ovo naznaka nove blokovske podele sveta u kontekstu trgovine i finansija?
Blic preporučuje
Kako za “Blic Biznis” komentariše dr Neven Cvetićanin, predsednik Foruma za strateške studije, privlačnost BRIKS se krije u tome što oni kao organizacija nude više ekonomske nego političke usluge drugim državama i u tome se krije deo njihove privlačnosti.
– Osnovani su fondovi BRIKS-a i države prirodno teže da obezbede sredstva, pogotovo u vreme kada je novac sve skuplji, odnosno podižu se kamatne stope i onda se zemlje okreću BRIKS-u, objašnjava Cvetićanin.
Međutim, on ističe da na ovaj način moć SAD neće biti kritično ugrožena naglašavajući da je svet trenutno “u fazi tranzicije iz haotične multipolarnosti u uređenu sa tendencijom postizanja ravnoteže”.
Foto: Komkrit Suwanwela / Alamy / Profimedia
Ekonomski benefiti glavna motivacija
Južnoafrički zvaničnici su potvrdili 19 novih zahteva za članstvo u BRIKS-u. Neke od zainteresovanih zemalja su Alžir, Argentina, Iran, Meksiko, Nigerija, Turska, Egipat i Saudijska Arabija.
Dr Neven Cvetićanin kaže da je ovakvo interesovanje zemalja za članstvo u BRIKS-u podstaknutno u prvom redu ekonomskim benefitima, više nego što su to geopolitičke tendencije.
– BRIKS je organizacija država koje nude više ekonomske nego političke usluge drugim državama i u tome se krije deo njihove privlačnosti. Osnovani su fondovi BRIKS-a i države prirodno teže da obezbede sredstva, pogotovo u vreme kada je novac sve skuplji, odnosno podižu se kamatne stope i onda se zemlje okreću BRIKS-u – objašnjava Cvetićanin.
Foto: Dejan Briza / RAS Srbija
Dodao je da to ne mora da znači da su države koje ulaze u BRIKS nužno protiv zapadnih finansijskih i političkih institucija jer i sam BRIKS ima unutar sebe različite frakcije.
– Postoje države koje imaju jako dobru saradnju sa Zapadom, kao što je prvenstveno Indija, ali donekle i Kina, budući da je u jednom govoru Džejms Komi, predsednik Službe za nacionalnu bezbednost SAD, izjavio da je prošle godine bio rekordni nivo saradnje između Kine i Sad.
– Dakle, Indija, Kina i donekle Brazil su zemlje koje žele izbalansiran svetski poredak i ne znači da su nužno antizapadno nastrojene, što nije slučaj sa Rusijom. Ona zbog rata u Ukrajini ima nešto tvrđi i robusniji stav prema radu BRIKS-a – kaže naš sagovornik
Foto: Mikhail Metzel / Tanjug/AP
Još je naglasio da je BRIKS pragmatičan i da ne možemo govoriti da je sve crno-belo i da su novi blokovi neprijateljski nastrojeni jer i dalje mnoge zemlje imaju dodirne tačke. Ekonomske veze koje se grade decenijama se ne kidaju preko noći.
Deglobalizacija?
Iako se sve više bruji o tome da širenje BRIKS-a može dovesti do deglobalizacije i pomeranja moći iz SAD, to ipak nije tako lako kao što se čini:
– Deglobalizacija je možda preteran termin. Mi trenutno imamo haotičnu multipolarnost. To se vidi po ratu u Ukrajini, krizi oko Tajvana, haotičnom pokušaju dedolarizacije u međunarodnoj trgovini i ključno je pitanje kada će ta haotična multipolarnost preći u uređenu, a tranzicija je već počela – naglašava Cvetićanin kao ključno za ovo pitanje.
– Ali i u toj uređenoj multipolarnosti će SAD imati značajnu ulogu. Ne možemo očekivati svet bez SAD, to bi bilo naivno i nerealno. Doći će do usaglašavanja interesa SAD sa drugim velikim silama, od kojih je Kina najsnažnija, kada govorimo o ekonomkim parametrima.
Prema rečima Cvetinovića, kada tranzicija prođe, imaćemo verovatno ravnotežu sila po modelu iz 19. veka počev od Bečkog kongresa, Francuske revolucije i sličnih događaja, o čemu je pisao čuveni strateg i bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer.
– Ta ravnoteža se traži trenutno i sve što imamo od ovih sukoba je samo uvod u to, ali naposletku će se sile dogovoriti o poretku u svetu za 21. vek. Verovatno će u tom poretku Kina i SAD biti glavni polovi – zaključio je.
Korektni odnosi Srbije i zemalja BRIKS-a
Naš sagovornik je rekao da Srbija ima specifičan položaj kao zemlja Balkana i da će morati da balansira svoju spoljnu politiku, ali i da je usaglašava sa regionom i širim evropskim kontekstom.
– Srbija ima korektne odnose i sa zemljama Zapada i sa zemljama BRIKS-a, ali videćemo koliko će to biti održivo u budućnosti. To neće zavisiti od Srbije, već od toga da li će velike sile produbljivati svoje suprotnosti, odnosno zavisi od šire palete svetskih odnosa – objasnio je on.
I prijatelji i neprijatelji
Pošto su članstvo u BRIKS-u najavile i zemlje koje su najeći proizvođači nafte, poput Saudijske Arabije i Irana. Njihove zajedničke odluke će uticati na nova cenovna kretanja i proizvodnju crnog zlata, ali i energenata uopšte, a kako kaže Cvetićanin, moglo bi da znači veće međusobno usaglašavanje, a ne nužno sukob.
– Članstvo Sudijske Arabije ne znači da će ona da zauzme antizapadni stav, naprotiv. Ona ne želi da kvare odnose ni sa Kinom, ni sa SAD, ni sa Indijom, ali i sa Rusijom i Iranom. Saudijska Arabija ulazi u BRIKS sa težnjom ravnoteže između svetskih sila, kao i da dođe do nekih sredstava za investicije, budući da su joj nacionalni interesi na prvom mestu – objašnjava naš sagovornik.
Foto: li xueren / Tanjug/AP
Što se tiče odnosa BRIKS-a i Zapada, odnosno globalnih geopolitičkih i ekonomskih odnosa, naš sagovornik to slikovito poredi sa principom olimpijskih krugova.
– Svet trenutno liči na olimpijske krugove. Gornja tri kruga su nesumnjivo SAD, Kina i Rusija, a donja dva su EU i narastajuće ekonomije poput Brazila, Saudijske Arabije. Tih pet krugova imaju tačke gde se dodiruju, ali imaju i tačke razilaženja – zaključuje Cvetinović.
– Ključna reč našeg vremena je “frenemy”, neko ko vam je istovremeno i prijatelj i neprijatelj. Tako se mogu opisati strateški odnosi Kine i SAD, Rusije i EU, ali i ostalih država. Imaju niz i zajedničkih, ali i suprotstavljenih interesa i to je ta haotična multipolarnost koja će morati da se uredi.
Pitanje valuta
Kako smo krenuli od važnosti ekonomije za članice BRIKS-a, pozicija dolara uokviruje tu temu. Naime, bez obzira na trgovinu u drugim valutama, američki dolar je još uvek jaka svetska valuta.
– Dolar je još uvek jak i on ima snažne mehanizme da se brani, kao što su razni akti, zakoni SAD I mere Feda. Ali, kako neke zemlje već prave zaokret i kreću u trgovinu raznim valutama, najviše u juanu, nešto manje u rubljama, moraćemo u jednom trenutku imati dogovor o konstituciji svetskih finansijskih institucija – rekao je Cvetićanin.
Foto: shutterstock
Pored pitanja članstva, na samitu u Kejptaunu će se raspravljati i o novoj valuti, koju je najavio Aleksandar Babakov, zamenik predsednika ruske Državne dume. Ove intencije dolaze iz više pravaca. Izvor je u sankcijama koje su upućene Rusiji i zamrzavanju njene imovine u dolarima, te se ona morala okrenuti drugih jakim strateškim partnerima kakva je Kina. Njen renminbi, u prvom redu juan, dobija sve veći zamah na globalnom tržištu. Slične dogovore Kina je ostvarila i sa drugom članicom BRIKSA – Brazilom i Saudijskom Arabijom.
– Da bi BRIKS usvojio novu valutu, mora da se postigne potpuni konsenzus, ali je činjenica je da su neke zemlje prešle na trgovinu sa Kinom u juanima. Znači da je trend da zemlje trguju u svojim nacionalnim valutama, ali je juan najčešći zbog ekonomske jačine Kine – kaže naš sagovornik.
Ovakvo bavljenje finansijama nije presedan. Zemlje BRIKS-a su 2014. godine osnovale Novu razvojnu banku na čijem je čelu bivša predsednica Brazila Dima Rusef. Ona je imala startni kapital od 50 milijardi američkih dolara i predstavljala je alternativu Svetskoj banci i Međunarodnom monetarnom fond.
Osnovani 2006. godine
Grupa BRIKS je osnovana 2006. godine i prvobitno su je činille Brazil, Rusija, Indija i Kina. Naziv “BRIK” je dao Džim O’Nijl, bivši glavni ekonomista finansijske korporacije “Goldman Saks”, a prvi zvanični samit je održan 2009. godine u Jekatarinburgu u Rusiji. 2011. godine njima se priključila Južnoafrička republika, te je otad pun naziv “BRIKS”. Potvrđeno je da će ova zemlja tokom 2023. predsedavati organizacijom.
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.