“Treba nam više profesionalnog menadžmenta, Norvežani su to uradili pre 30 godina, a nisu privatizovali svoja preduzeća, pošto je više od dve trećine u državnom vlasništvu. Građani su vlasnici prirodnih resursa kroz javna preduzeća, ali se njima upravlja na profesionalan način. O svim rešenjima će odlučivati Vlada Srbije”, rekla je Đedovićeva.
Ona je, na pitanje kako komentariše izjavu generalnog direktora Srbijagasa Dušana Bajatovića da ne zna šta predviđa tzv. norveški plan za reformu energetskog sektora za njegovo preduzeće, rekla da ima dobru saradnju sa Bajatovićem i da se u svakodnevno u kontaktu, ali da je u ovoj fazi saradnje sa Norvežanima fokus na struji, a ne na gasu.
“Analize su još u toku i u prvom delu su više fokusirani na struju, a posle ide gas. Nismo stigli do konačnih zaključaka, ali se većim delom to odnosi na prenosnu i distributivnu mrežu, kao i proizvodnju struje”, rekla je ona i dodala da se još nije, što se toga tiče, došlo do Srbijagasa kao preduzeća.
Kako je rekla, plan predviđa kakav treba da bude naš enegetski miks 2050. i koja ulaganja su potrebna i koliko novca kako bi došli do dekarbonizovane energetike, koja se bazira pre svega na obnovljivim izvorima energije i delom na gasu.
Istakla je da se za sada sa Norvežanima bave strateškim pitanjima i scenarijima za ulaganja u energetski sistem.
Na pitanje kolliko je važan litijum i da li postoji neki plan za njegovo iskorišćavanje u Srbiji s obzirom da je vlada na to stavila tačku, Đedovićeva je rekla da je Srbija izuzetno bogata mineralima i rudama i da nam je potrebno održivo rudarstvo, što znači da treba da iskoristimo ono što imamo na najbolji mogući način, tako da se ne ugrozi životna sredina.
“Što se litijuma tiče, tačka jeste stavljena jer nismo došli ni do studije uticaja na životnu sredinu”, rekla je Đedovićeva.
Na pitanje da li će, ipak, umesto tačke biti stavljen zarez, ona je rekla da je to sve na vladi, kao što je i odluka vlade bila da se na projekat Jadar kompanije Rio Tinto stavi tačka.
“Moramo biti svesni koliki je značaj minerala, a pogotovo onih kritičnih i za OIE, jer je litijum neophodan za litijumske baterije.
Na pitanje kolika nas poskupljenja struje i gasa očekuju u narednoj godini, pored već najavljenog poskupljenja od januara struje za manje od 10 odsto i gasa 11 odsto.
“Dobili smo preporuke od MMF i o tome ćemo pričati naredne godine, ima puno faktora koji utiču koliko nam je poskupljenje potrebno i u kojoj meri. Vodićemo se, pre svega, reformama i uštedama u proizvodnji i potrošnji i doći ćemo do rezultata. Država će voditi računa da građani to osete najmanje, kao i privreda, jer nam svi ekonomski parametri nam to dozvoljavaju”, rekla je Đedović.