Podsetio je da, prema godišnjem izveštaju EK o Srbiji, u javnim nabavkama nije bilo nikakakvog napretka, pa da je bilo i malo nazadovanja.
Žiofre je ocenio da je Zakon o javnim nabavkama usklađen sa principima EU, ali da se ne primenjuje dovoljno, jer 67 posto kumulativne vrednosti svih ugovor biva izuzeto od primene tog zakona.
“Postupci za infrastrukturne projekte moraju da budu u skladu sa direktivama EU. Sporazumi između država ne treba da ugrožava principe javnih nabavki”, poručio je on.
Ukazao je da država, koristeći Zakon o posebnim postupcima za linearne infrastrukturne projekte, izuzima tu vrstu investicija od principa javnih nabavki.
“Tu država bira strateške partnere bez javnih nabavki”, kazao je on i ocenio da se tako uvodi diskriminacija i stvara plodno tle za korupciju.
Žiofre je istakao da postoje napretci uvođenjem elektronskog portala i ohrabrio Kancelariju za javne nabavke da detaljnije utvrđuje nepravilnosti pri nabavkama.
Ohrabrio je i Komisija za zaštitu prava ponuđača da razmenjuje informacije sa upravnim sudovima, i istakao da se, u cilju ojačavanja Ministarstva finansija oko praćenja realizacije ugovor, razvija novi softver.
Žiofre je izrazio bojazan da postoji pogoršanje trenda oko praćenja realizacije poslova, i podsetio da je DRI oko javnih nabavki utvrdila značajne nepravilnosti.
“Prosečan broj ponuda je u 2021. godini 2,5 po javnoj nabavci, a u 2020. bio je 2,6 što znači da je u padu. To može da znači da postoji manje konkurencije, ali i da se smanjuje poverenje ponuđača u sistem”, rekao je on.
Dodao je da će EU nastaviti da pruža podršku u reformi sistema javnih nabavki kroz nekoliko projekata.
Ambasadorka Švedske Anika Ben David, istakla je da je tržišna ekonomija sa slobodnom i fer konkurencijom suštinski faktor promene, preduslov za inkluzivni ekonomski razvoj.
“Važno kako ekonomija funkcioniše, da se javna sredstva troše ekonomično i pravedno”, poručila je ona u ime Švedske, koja je i glavni partner u projektu.
Istakla je značaj fer javnih nabavki za sektor malih i srednjih preduzeća koja su, naglasila je, srce ekonomskog razvoja i imaju potencijal da vode Srbiju ka napretku.
“Potrebno im tržište koje podržava zdravu konkurenciju. Potreban je i sistem javnih nabavki koji štedi novac, i stvara vrednost za novac, te podstiče rast privatnog sektora”, rekla je ambasadorka.
Ocenila je da javne nabavke mogu da imaju razvojni efekat, jer je u njima osam posto BDP Srbije, te da snažan alat za usmeravanje javne potrošnje ka efikasnosti.
“Dobar sistem javnih nabavki, važan je za državu i građane, dobija se prava vrednost za novac poreskih obveznika”, rekla je ambasadorka Anika Ben David.
Istakla je da će Švedska, preko svoje razvoje agencije, nastaviti da podržava reformu javnih nabavki u Srbiji.
Dodala je da je cilj da se sa sadašnje 2,5 ponude po nabavci, stigne do 3,5, što može da se dogodi samo uz stalne napore više aktera.
Izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović istakla je šta je sve urađeno tokom dve godine trajanja projekta.
Naglasila je da su javne nabavke moćno sredstvo u razvoju malih biznisa koji su kičma ekonomije Srbije, jer kod njih radi 40 posto ukupno zaposlenih.
Jovanović je podsetila da su nabavke efikasan alat za podršku zaštiti život sredine i osetljivim delovima društva.
Ona je istakla dobru saradnju sa više aktera tokom projekta a posebno naglasila napored Kancelarije za javna ulaganja i APR-a.
U segmentu registra ponuđača podsetila je da će od 2023. godine prijava biti elektronska i da će ukupna unapređenja tog registra biti korisna svima.
Jovanović je najavila nastavak projekta sa uključivanjem lica koje vode javne nabavke na lokalu.
Dodala da će na ovom bitnom delu puta Srbije kao EU, NALED nastaviti da bude platforma za dijalog.
Direktorka Kancelarije za javne nabavke Sandra Damčević ocenila je da su promene realizovane kroz projekat biti vidljive i za naručioce i za ponuđače.
Kao teme za nastavak reforme navela je podsticanje konkurencije i jačanje kapaciteta ponuđača, a pre svega malih i srednjih preduzeća.
Koordinator za regulatornu reformu NALED-a Nikola Komšić, predstavio je istraživanje stavova građana, ponuđača i naručilaca o sistemu javnih nabavki.
Istakao je da većinski obe strane, i ponuđači i naručioci, smatraju da bi doprinos daljoj efektivnosti bio da nalazi kontrole kvaliteta usluga ili dobara po realizovanim javnih nabavkama budu javno dostupni.
Završna konferencija okončana je panel razgovorom u kome su iskustva svojih zemalja preneli predstavnici Hrvatske, Slovenije, Crne Gore i Italije.