“Када добијете децу, овде више нећете бити од користи.“ То је само један од бројних коментара надређених са којима се суочавају лекарке, показује студија Универзитета у Гетингену о родној дискриминацији у болницама.
Ауторке студије, Маргарете Бос и Мари Ритер, откриле су да је готово 30 одсто лекарки у универзитетским болницама у Немачкој доживело неку врсту дискриминације зато што би могле да буду или већ јесу мајке.
“Озбиљност искустава која су пријављена показује да се не чини ништа против те врсте дискриминације. Надређени могу тако нешто да изјављују без икаквог страха од последица”, тврди Ритер.
Дискриминација због трудноће
Лекаркама које већ имају породицу често је тешко да раде у болницама. Једна од њих је и Ева-Марија Лебтиг, која се борила са својим бившим послодавцем да може да настави да ради у операционој сали и током трудноће. У томе је успела, али је ипак платила високу цену.
“Почела сам да доживљавам мобинг на свом одељењу. У почетку је све било веома суптилно – не поздрављају вас када вас ујутру сретну, преврћу очима кад вас виде. Почели су и да ми ускраћују информације важне за бригу о мојим пацијентима.”
У почетку је мислила да то може да поднесе. “Било је веома проблематично то што ме третирају пре свега као трудницу. Кад се сада сетим, мислим да је руководство хтело да ја пристанем да ми се забрани да радим. То је желело и главно одељење”, каже др Лебтиг док данас седи у својој приватној ординацији за естетску хирургију у Берлину.
Након таквих искустава, она је напустила болницу и данас се, уместо операција желуца, бави естетским захватима.
Многе лекарке покушавају да избегну да престану да раде током трудноће, јер се то често покаже као убица каријере.
Према студији лекарског удружења “Марбургер Бунд”, послодавци су у 46 одсто случајева лекаркама забранили да раде онда када су затруднеле. За те жене, које су у том тренутку често још у фази школовања, то значи да не могу да заврше специјализацију, да губе хируршке вештине и тако се деградирају на канцеларијскe послове.
Деградација квалификованих радника
Реформа Закона о заштити материнства из 2018. то није променила, иако су, према том закону, послодавци дужни да, након што их запослена обавести о трудноћи, изврше процену ризика радног места и “у складу с проценом ризика одреде потребне заштитне мере”.
Према закону би потом требало да им се понуди “прилагођавање услова рада”, али за скоро половину трудница у болницама то се уопште не ради или се спроводи без успеха.
Председница удружења “Марбургер Бунд” Сузане Јона каже да је то “губљење медицинске радне снаге“. Наравно, оним лекаркама које желе да смање рад због трудноће треба дати прилику да то и учине, каже, “али забранити рад онима које желе да наставе да раде и чија трудноћа није компликована – то је деградирање квалификованих радника, а они су нам хитно потребни. То је лоше за бригу о пацијентима и лоше за каријеру доктора. За то нема оправдања.”
Општа забрана може бити дискриминација
Спровођење Закона о заштити материнства нико не контролише. У одговору на захтев новинара немачког јавног сервиса SWR, надлежно Савезно министарство за породицу одговара да онај ко је дискриминисан може да се обрати Савезној агенцији за борбу против дискриминације како би добио одговарајући савет.
И савезна повереница за борбу против дискриминације Ферда Атаман критикује то што се у болницама до те мере занемарује Закон о заштити материнства: “Ако уведете потпуну забрану рада јер неко затрудни, онда то може да буде дискриминација. Закон забрањује тај облик дискриминације и жене сада саме морају против тога да се боре.”
Међутим, мало је вероватно да ће жена сама да тужи послодавца да би остварила своја права. “То значи да нам је потребан закон који је лакши за примену и који у потпуности штити материнство, штити трудноћу и штити од дискриминације”, указује Атаманова.
За лекарке – уговори на одређено време
За лекарке и студенткиње медицине на клиникама постоји још један фактор који ретко изазива побуну: уговори о раду на одређено време. Новинари SWR-а прикупили су јавно објављене податке из свих универзитетских болница у Немачкој.
Од укупно 6.118 сталних радних места, на мушкарце отпада 3.549, а на жене скоро хиљаду мање – 2.568. Уговори на одређено време се већином дају женама, а притом су два пола отприлике подједнако заступљена у укупном броју запослених.
Лекарка Маја Нитхард покренула је пројекат под именом “Опид С” и бори се да трудноћа и мајчинство више не морају да значе и прекид каријере. Саставила је својеврсну „позитивну листу“ у којој је наведено више од 40 хируршких активности које су безбедне и за труднице ако се предузму неопходне мере заштите.
Све већи недостатак квалификоване радне снаге
“Реч је о опасностима које се јављају у свакодневном медицинском послу. То погађа све лекарке, а не само оне на хирургији. Важно је узети у обзир напредак медицине. Закон о заштити материнства датира из 1952. године, а отада се у медицини много тога догодило”, подсећа др Нитхард.
Жене су већина на студијима медицине: 65 одсто. Према прорачунима независног економског института “Wifor“, на тржишту рада већ сада недостаје 5.000 хирурга, а до 2035. могло би да их недостаје чак 15.000. Ако та струка не постане привлачнија за жене, њихов проценат ће у будућности бити мањи.
То ће додатно погоршати проблем недостатка квалификованих стручњака.