U globalizovanomn ekonomskom sistemu svi teže da trguju sa što više partnera na besprekoran način. Kada Brazil izvozu svoju robu, trgovina se odvija u američkim dolarima, stoga Brazil mora da akumulira te dolare, a takođe ih može koristiti za kupovinu robe ili usluga koje su mu potrebne iz drugih zemalja.
Foto: Djordje Kojadinovic, Shutterstock / Ringier
Drugim rečima, američki dolar je danas globalna (rezervna) valuta po izboru: preko 80 odsto globalnih deviznih transakcija i više od 50 odsto globalnih trgovina i plaćanja se dešava u američkim dolarima.
Blic preporučuje
Što je još važnije, u poslednjhi 30 godina konkurentni nisu uspeli da promene ovu ogromnu dominaciju USD: Zašto?
Počnimo od strane imovine.
Kada Brazil izvozi robu u USD više nego što troši USD na uvoz stvari izvana, zemlja akumulira devizne rezerve USD.
Ovi dolari ulaze u domaći bankarski sistem, i na kraju krajeva, lokalna Centralna banka je odgovorna za upravljanje ovim baferom deviznih rezervi – što znači da se ovi američki dolari čuvaju sigurnim i likvidnim.
U našem monetarnom sistemu, čuvanje novca „sigurno i likvidno“ znači izbegavanje kreditnog rizika i ulaganje u duboka i likvidna tržišta koja garantuju bezbolan promet ako je potrebno (bilo putem prodaje ili repo hartija od vrednosti).
Foto: shutterstock
Tržište trezora SAD se ističe kao globalni lider u ovoj oblasti: veliko od 20+ triliona, likvidno i podržano dubokim repo ekosistemom, ono ispunjava sve okvire.
Nikakva kontrola kapitala, demokratski koreni i vladavina prava ne doprinose ovom slučaju.
Što je najvažnije, obilna ponuda američkih državnih obveznica (čitaj: deficiti) obezbeđuju ostatku sveta ono što im je potrebno: bezbednu i likvidnu imovinu gde da recikliraju prihode dolara od svojih globalnih trgovina.
Ali, dakle, koja je potencijalna alternativa?
Japan? Njegovo tržište državnih obveznica je 60%+ apsorbovano od strane BoJ, a bilo je nekoliko dana zaredom (!) gde se nije desila trgovina u JGB-ima – kako možete da skladištite svoje devizne rezerve na tako nelikvidnom tržištu?
Evropa? Sa tako krhkom monetarnom, ali nefiskalnom unijom, i jedine AAA zemlje potencijalno sposobne da obezbede svetu siguran kolateral (nemačke bunde) umesto da se decenijama drže štednje?
Kina? Brazil? Rusija? Suočavate se sa kombinacijom kontrole kapitala (Kina), nedostatka demokratije/vladavine zakona (Rusija), korupcije i čestih epizoda dvocifrene inflacije (Brazil) – da li želite da preuzmete ove rizike kada čuvate svoj teško zarađeni devizni kurs rezerve akumulirane prodajom vaših dobara i usluga u inostranstvu?
Istina je da američki trezori nemaju valjanog konkurenta kao globalno sredstvo gde da investiraju devizne rezerve.
A ovo važi i za drugu stranu medalje: dug.
Spoljni dug izražen u dolarima je ogroman i čini urednu dedolarizaciju ne više od bajke.
Entiteti koji sede van Sjedinjenih Država akumulirali su 12 biliona dolara duga denominiranog u USD: to je zato što da biste finansirali globalna preduzeća koja prodaju stvari u američkim dolarima…pa, potreban vam je dug u američkim dolarima.
Ne mogu da naglasim koliko je važno razumeti ovaj koncept: ako želite da razbijete ovaj sistem i „dedolarizujete“, morate da razdužite sistem duga od 12 biliona dolara.
Odustajanje Brazila od trgovanja u dolarima ometalo bi sopstvene organske prilive američkih dolara, a brazilske kompanije bi bile ugušene oskudicom u USD jer treba da otplate i refinansiraju svoj dug u USD.
Foto: shutterstock
Kada se oslobodite sistema zasnovanog na dugu, ili povećavate imenilac duga (USD) ili ste svedoci tektonskih geopolitičkih događaja (npr. ratova) gde je svetski poredak u pitanju.
Uredno opuštanje američkog dolara je bajka: ne postoji valjana alternativa za glatku tranziciju, a oslobađanje globalnog sistema zasnovanog na dugu u USD bio bi veoma bolan proces.
I zato stalno slušate o dedolarizaciji, ali se to još uvek ne dešava.
Do narednog ponedeljka,
Urednik “Blic Biznisa”, Nikola Vojnović