Nakon što se u sredu pročulo kako je SVB izgubila 1,8 milijardi dolara rasprodajući pod pritiskom svoj portfelj vrednosnih hartija procenjen na 21 milijardu dolara, krenula je panika štediša/depozitara te su menadžeri SVB-a pokušali najavom prodaje deonica banke ojačati kapitalne pozicije, no nisu uspeli.
Blic preporučuje
Zbog zabrinutosti investitora da se nešto slično može dogoditi drugim bankama u burzovnoj trgovini strelovito je pometeno 52,4 milijarde dolara tržišne vrednosti njihovih deonica. Rasprodavane su deonice velikih finasijskih institucija poput “JPMorgan Chaseca”, “Bank of America”, “Citigroupa”, “Wells Fargoa” jer su se vlasnici njihovih deonica počeli pitati kakva je tačno prava tržišna vrednost obveznica u njihovim portfeljima.
Iako je poznato da su mnoge velike američke banke tokom pandemije dio depozita pretvorile u dugoročne obveznice, eksperti tumače kako je poslovanje SVB-a ipak specifično te ne bi trebali govoriti o sistemskom riziku za finansijski sistem poput onoga 2008, ali nakon svih šokova unazad tri specifične poslovne godine teško je proceniti može li doći do scenarija koji će dodatno usložniti ionako kompliciranu makroekonomsku situaciju.
Foto: Jeff Chiu / Tanjug/AP
Nakon vesti da bi SVB mogla kolabirati tokom ove sedmice bolne padove doživele su i deonice evropskih banaka. U petak je “Euro Stoxx Bank” indeks s padom od 4 odsto imao najgori dan od sredine prošle godine. “Societe Generale” je pala 4,7 posto, ING 4,8 odsto, a “Banco Sabadell” nešto više od 5 posto… To ne znači da u ovom trenutku većina američkih i evropskih banaka nisu dobro kapitalizirane. Daljnji razvoj situacije još ipak nije potpuno predvidljiv.
SVB je banka stara 40 godina te se pretežito bavila financijskim praćenjem start up kompanija. Njezin kolaps ostat će ispisan krupnim slovima u povijesti američkog bankarstva jer ne samo da se radi o najvećoj banci koja je propala od krize 2008. godine, nego i drugoj najvećoj ikada.
Ključno pitanje kako zaštiti preostale depozite?
Trenutačno je ključno pitanje kako zaštititi preostalih 175 milijardi depozita u SBV banci. Pokrenut je proces tijekom kojeg će depoziti biti prebačeni na neku od zdravih financijskih institucija.
Šefica američkog trezora Dženet Jelen hitno je reagovala, te poručila kako je struktura bilansa SVB-a takva da se značajno razlikuje od one kakvu imaju najveće američke finacijske institucije. Iako su neke od najvećih američkih banaka zabeležile pad vrednosti deonica tokom sedmice, nakon objave bankrota u petak nisu se iznova našle pod takvim pritiskom. No, dok su menadžeri velikih financijskih kuća – kao što su “JPMorgan”, “Wells Fargo” ili “Citigroup” – otišli na nešto mirniji vikend, to se ne može reći za banke koje imaju donekle slično poslovanje i(ili) strukturu bilansa kao SVB. To su, između ostalih, “First Republic”, “Signature Bank” i “Western Alliance”.
Foto: ALEX WONG Getty images / Profimedia
Još jedna značajna banka propala je tokom prošle sedmice u Sjedinjenim državama – zbog prevelikih gubitaka na kriptovalutama “Silverget” je u sredu izvestio da zatvara operacije i pokreće likvidaciju.
Najveće američke banke posluju pod strožim regulatornim uslovima. Imaju veće zahteve po pitanju adekvatnosti kapitala, kao i puno šire izvore/baze depozita nego SVB. Posledica je to insistiranja američkih regulatornih tela na tome da se najveći, upravo zbog toga što mogu generirati sistemske rizike, ne smiju imati preveliki fokus na jedno područje biznisa, te su, uz to, ostali više distancirani prema investiranju u rizičnu i izrazito volatilnu imovinu, kao što su kriptovalute.
U ovom trenutku još nije potpuno jasno da li propast tako velikog finasijskog igrača kao što je SVB doista uopšte ne znači bilo kakav značajni rizik za američki, pa tako i globalni finasijski sektor, ili američki dužnosnici primenjuju provrenu taktiku snižavanja panike, odnosno smirivanja situacije. Na razlici između SVB-a i onih najvećih posebno insistira institucija odgovorna za depozite.
SVB se deklarisala kao partner inovativne ekonomije, a njeno urušavanje ubrzalo se, piše New York Times, tokom ove sedmice neverovatnom brzinom. U osnovi je uzrok problema u tome što je nakon promene monetarne politike zaustavljen dotok jeftinog novca prema popularnim start up kompanijama. Prije toga SVB je fokusom na start up-ove, koji su plivali u dolarima venture kapitalista, bila preplavljena dotokom novca. Samo mali delić zadržali su kao depozite, dok su ostatak investirali u dugročne obveznice i hipoteke kako bi osigurali stabilne prihode u okruženju vrlo niskih kamatnih stopa.
To je neko vreme dobro funkcioniralo. U razdoblju 2018-2021. ukupni su im depoziti porasli s 49 na 189 milijardi dolara jer su njihovi klijenti – mlade brzorastuće kompanije – isporučivale simbolično rečeno pune kofere novca. Strateška greška SVB-a bila je u tome što nisu računali da će Federalne rezerve zbog inflacije morati zaoštriti monetarnu politiku, tj. uopšte nisu računali na rast kamatnih stopa. Poznato je da u slučaju rasta kamta/prinosa dolazi do pada vrednosti obveznica, te tajna kolapsa SVB-a nije nikakva misterija.
Foto: Jeff Chiu / Tanjug/AP
Značajni deo krivnje za propast SVB-a i nove nevolje američkog finansijskog sistema mogu se definitvno pripisati bivšem američkom predsedniku Donaldu Trampu koji je 2018. godine agresivno izgurao labavljenje regulatornih zahteva prema regionalnim bankama.
Glavni izvršni direktor SVB-a, Greg Beker, oduševljeno je podržavao takvu regulatornu promenu jer više nije morao redovno prolaziti stres test Federalnih rezervi, koji su do tada morale prolaziti sve banke s imovinom između 100 i 250 milijardi dolara. Beker je čak bio u Odboru Federalnih Rezrevi San Fransisca. Od petka to više nije.
(Izvor: CNBC)
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.