Država se uzda u građevinarstvo, recesija u Nemačkoj pogađa industriju: Kako do rasta od 2,5 odsto?

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) povećala je svoju prognozu globalnog privrednog rasta za ovu godinu na tri odsto, sa prethodnih, junskih 2,7 odsto.

Međutim, istovremeno je smanjila projekciju rasta za 2024. godinu sa 2,9 na 2,7 odsto.

I sa poboljšanom prognozom, svetski rast ove godine biće manji nego prošle kada je iznosio 3,3 odsto.

Prema novim projekcijama OECD, svetski rast je povukla pre svega američka privreda za koju je povećana prognoza za ovu godinu sa 1,6 na 2,2 odsto.

I izgledi za indijsku ekonomiju su poboljšani sa šest na 6,3 odsto, a Indija će među velikim ekonomijama imati najveći rast ove godine.

S druge strane, prognoza privrednog rasta Kine za ovu godinu je smanjena sa 5,4 na 5,1 odsto.

Ipak, čini se da će među velikim ekonomijama ove godine najgore proći evropska.

Za evrozonu OECD vidi privredni rast od svega 0,6 odsto ove godine, što je pad u odnosu na prethodnu prognozu od 0,9 odsto.

Najjača evropska ekonomija, Nemačka će prema proceni OECD ove godine završiti u recesiji od 0,2 odsto, a smanjena je i prognoza za sledeću godinu na svega 0,9 odsto.

Srbija se ove godine bori da dobaci do privrednog rasta od 2,5 odsto, koliko je Vlada projektovala.

Međunarodne finansijske institucije poput MMF-a i Svetske banke su procenile ranije rast na dva odsto ove godine, dok je poslednja procena Narodne banke Srbije „između dva i tri odsto, ali bliže donjoj granici“.

U prvom tromesečju međugodišnji rast BDP-a iznosio je 0,9 odsto, dok je fleš procena za drugi kvartal 1,7 odsto.

Da bi rast BDP-a dostigao ciljanih 2,5 odsto, u drugom polugodištu privredni rast bi trebalo da bude skoro četiri odsto.

Prema rečima premijerke Ane Brnabić na sednici Saveta za koordinaciju akivnosti i mera za rast bruto domaćeg proizvoda, industrija i građevinarstvo su ključne za ostvarivanje privrednog rasta.

Prema prognozi Zavoda za statistiku građevinarstvo će u trećem tromesečju ostvariti kvartalni rast od 20,8 odsto i imaće najveći dorinos rastu BDP-a sa 1,2 procentna poena. Doprinos industrije se procenjuje na 0,5 procentnih poena, a poljoprivrede 0,8 procentnih poena.

Međutim, Ivana Nikolića, urednika Makroekonomskih analiza i trendova brine upravo industrija koja se u velikoj meri oslanja na evropsku ekonomiju.

„Ako želimo privredni rast preko dva ili 2,5 odsto, moraće u trećem kvartalu da iznosi3,5 odsto, a u četvrtom blizu četiri. Bojim se da će industrija posustati, jer se evropska ekonomija nalazi u teškoj situaciji. Usporavanje u evrozoni će s eodraziti na našu prerađivačku industriju, a proizvodnja električne energije koje je vukla industrijski rast je dostigla maksimum. Možda građevinarstvo i poljoprivreda mogu to da bulaže do kraja godine“, napominje Nikolić dodajući i da se usporavanje u Evropi održava i na sporiji rast našeg izvoza i na pad uvoza.

I Pavle Medić iz CEVES-a smatra da ćemo ove godine teško do rasta od 2,5 odsto.

„Trenutno je rast u prvoj polovini godine oko 1,3 odsto i trebaće znatno iznad tri odsto u drugoj polovini da bi se ostvarilo tih 2,5 odsto. Teško da će se to ostvariti jer evropska ekonomija usporava, a mi nismo imuni na to“, smatra on.

Prema prognozi MMF-a ove godine za region veći privredni rast od Srbije očekuje se u Albaniji, Crnoj Gori i Rumuniji, a sporije od nas će rasti S. Makedonija, Mađarska i Bugarska.