Evropska centralna banka (ECB) najavila je danas podizanje ključne kamatne stope za još 75 baznih poena (tj. 0,75 odsto), što predstavlja treće povećanje ove godine. Takođe banka je otkrila i nove mere za evropske banke.
0:00/ 0:00
Foto: Profimedia
Dakle, Euribor, tj. stopa po kojoj grupa evropskih banaka jedna drugoj pozajmljuju novac, će biti viši za pomenutih 0,75 odsto. Pored toga što će sada pozajmljivanje novca poskupeti na nivou banaka, ovo će konkretno uticati i na sve kredite u Srbiji indeksirane u evrima. Praktično, mesečne rate će biti za toliko skuplje.
Kako je nedavno za “Blic Biznis” objasnio profesor emeritus na Beogradskoj bankarskoj akademiji, Hasan Hanić, iako je ovaj potez predviđen kao mera da se obuzda inflacija, to uopšte ne mora da znači. On je istakao i to da se sada može očekivati, zbog povezanosti svetskog finansijskog sistema, da će referentnu kamatu stopu podići i Narodna Banka Srbije, istom ili sličnom stopom kako bi očuvala makroekonomsku stabilnost.
Odgovarajući, da li će se ovo sve preslikati na evro-kredite u Srbiji, Hanić je odgovorio kratko i jasno: “apsolutno”.
– Povećanje će se osetiti momentalno na promenljivim kamatama kredita indeksiranim u evrima, ali će zavisiti od toga koji instrument banka koristi u obračunavanju kamate, da li je to mesečni, tromesečni ili šestomesečni Euribor, zaključuje Hanić.
Jednomesečni euribor će tako porasti na oko 1,88 odsto, tromesečni na oko 2,32 odsto, a šestomesečni na 2,85 odsto.
Na primer, ako je neko uzeo kredit od 50.000 evra na 20 godina sa kamatom od 3,5 odsto (u julu kada je 6M Euribor iznosio okruglo nula), onda je njemu rata sredinom godine iznosila 289 evra, a sada kada je euribor prešao dva odsto ona je 344 evra. Kada se uračuna današnje povećanje od 0,75 odsto, rata će se u tom slučaju popeti na 365,4 evra.
Predstavljen i set mera za banke
Upravni savet je takođe odlučio da promeni uslove i odredbe treće serije ciljanih operacija dugoročnog refinansiranja (TLTRO III). Kako su naveli u saopštenju, tokom akutne faze pandemije, ovaj instrument je igrao ključnu ulogu u suzbijanju negativnih rizika za stabilnost cena.
“Danas, s obzirom na neočekivani i vanredni porast inflacije, potrebno je ponovo kalibrisati kako bi se osiguralo da je u skladu sa širim procesom normalizacije monetarne politike i da bi se pojačao prenos povećanja referentne stope na uslove bankarskog kreditiranja. Upravni savet je stoga odlučio da prilagodi kamatne stope koje se primenjuju na TLTRO III od 23. novembra 2022. i da bankama ponudi dodatne dobrovoljne datume prevremene otplate”, saopštili su iz ECB.
Konačno, kako bi se nadoknada minimalnih rezervi koje drže kreditne institucije bliže uskladila sa Evrosistemom sa uslovima na tržištu novca, Upravni savet je odlučio da odredi nadoknadu minimalnih rezervi po stopi ECB-ove olakšice za depozite.
(Izvor: CNBC, Euronews.rs)
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.