Srbija je po nivou nejednakosti na svetskom proseku, možda čak i nešto bolja od proseka, međutim ono što zabrinjava je činjenica da 30 odsto stanovnika Srbije ima manja primanja od slovenačkog minimalca, a čak 60 odsto ima manja primanja od nemačkog minimalca, kaže za Danas ekonomista Branko Milanović, u svetu najpoznatiji po kapitalnom delu “Globalna nejednakost”.
Foto: Carnegie Endowment / Arhiva
Foto: Carnegie Endowment / Arhiva
– U odnosu na druge zemlje bivše Jugoslavije i uopšte regiona Srbija stoji poprilično loše. Najsiromašnije stanovništvo Srbije se nalazi na 40. percentilu po nivou dohotka u svetu. Srednja klasa se nalazi oko 85. percentila u svetu, a najbogatiji su na 92 odsto najvišeg svetskog dohotka – kaže za Danas Milanović.
Samo 20 odsto šanse za bogatstvo je na vama
Njegova teza je da je najveći deo nejednakosti u stvari slučajan i da zavisi od toga gde ste rođeni.
– To jeste istina. Oko 60 odsto razlika u visini dohotka, u globalnoj perspektivi i u proseku, zavisi od toga u kojoj zemlji ste rođeni. Još 20 odsto zavisi od bogatstva roditelja. Tako da vama ostaje 20 odsto da se svojim sposobnostima izborite za što veći dohodak. Nekada je bilo važno da li ste rođeni u bogatoj porodici, jer su najsiromašniji u siromašnim zemljama imali jednako nizak dohodak kao siromašni u bogatim zemljama. Od industrijske revolucije rast dohotka u Evropi i Americi ubrzano raste, dok u Aziji i Africi stagnira – kaže Branko Milanović, koji dodaje da smo došli do toga da siromašni u bogatoj zemlji imaju više nego srednji sloj ili čak bogati u siromašnoj zemlji.
Kako da zadržite obrazovane mlade? To je nerešiv problem
Na pitanje da li se odliv mozgova odražava na nejednakost, jer se Srbija po tom pitanju kotira veoma loše, Milanović je rekao da to može da bude problem.
– Na globalnom nivou migracije su dobra stvar, jer one dopuštaju da ljudi odlaze iz siromašnih u bogate zemlje, da povećavaju dohodak i smanjuju siromaštvo. Sa tačke gledišta zemalja to je problem, jer ako u Srbiji, obrazujete ljude i oni odlaze, a da od njih nemate nikakve koristi. Evo, ja sam besplatno studirao Ekonomski fakultet i otišao u inostranstvo. Doduše ne znam koliko bi imali koristi od ekonomiste, ali odlaze i lekari, inženjeri, softveraši… To jeste gubitak za zemlje, a problem je što nemaju načina da novac dobiju natrag, a s druge strane ne mogu da zadrže ljude. To je nerešiv problem. Tu Srbija možda ima sreću što nije u EU, jer pogledajte Bugarsku i Rumuniju – kaže Milanović koji dodaje da je Bugarsku napustilo dva miliona ljudi.
“Dijaspora ne radi ništa za Srbiju, rade za svoju porodicu”
Za razliku od većine ekonomista, on ima malo drugačiji stav po pitanju doznaka koje ljudi šalju iz inostranstva.
– Ne smatram da u te pozitivne efekte treba staviti doznake. One jesu značajne, ali doznake su privatni transferi. Šaljete novac porodici zato što hoćete da imate privatni dobitak. Zato sam prilično alergičan na to kada ljudi iz dijaspore govore o velikom doprinosu Srbiji zato što šalju te doznake. To je privatna odluka vođena privatnim interesima – navodi Branko Milanović.
Video: Otkrivamo vam nekoliko jednostavnih a BEZBOLNIH TRIKOVA kako da uštedite