Dve jake ekonomske sile suočavaju se sa ozbiljnim izazovima ovih dana, posebno Velika Britanija.
0:00/ 0:00
Ova evropska zemlja, navodno, gubi status “raja” za superbogate, što i ne čudi s obzirom na prethodna dešavanja – počev od Bregzita pa do rekordne inflacije.
Blic preporučuje
Više od 1.000 milionera napustilo je Veliku Britaniju 2022. godine, izvestilo je nekoliko medija u petak, pozivajući se na studiju konsultantske kuće za investicionu migraciju “Henley & Partners”.
Prema informacijama, 1.400 pojedinaca sa bogatstvom većim od milion dolara napustilo je Britaniju lani. I to je povrh 2.200 zabeleženih milionera u 2019, 2.800 u 2018. i 4.200 u 2017. godini.
Rečeno je da se najnovija napuštanja nadovezuju na trend koji je počeo ubrzo nakon glasanja o Bregzitu 2016. godine, kada je Velika Britanija prekinula veze sa EU.
Ukupno, oko 12.000 milionera je od tada otišlo je Velike Britanije, procenjuje “Henley & Partners”. Pre glasanja o Bregzitu, Ujedinjeno Kraljevstvo je registrovalo priliv bogatih pojedinaca.
Umesto Britanije i Londona, kao nekadašnjeg finansijskog centra, mnogi milioneri sada traže Bliski istok i Aziju: tamošnje zemlje im deluju kao “potencijalno obećavajuće” destinacije za preseljenje, navodi konsultantska kuća.
Na primer, procenjuje se da su Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) prošle godine zabeležili najveći priliv milionera.
Nedavna studija Centra za evropske reforme pokazala je da je Bregzit već koštao ekonomiju Velike Britanije oko 33 milijarde funti (40 milijardi dolara), a britanska Kancelarija za budžetsku odgovornost nedavno je izračunala da će posledice referenduma iz 2016. o izlasku iz EU – smanjiti britanski BDP za 4% u periodu od 15 godina od 2016. do 2031. ili za nekih 100 milijardi funti.
A na drugoj strani sveta, u Japanu, takođe nije sjajno.
Treća najveća ekonomija sveta je 2022. zabeležila prvi porast broja bankrota kompanija u tri poslednje godine, prema novom istraživanju korporacije “Teikoku Databank”.
Izveštaj je pokazao da je ukupno 6.376 kompanija proglasilo bankrot prošle godine, što je 6% više nego 2021.
Ukupan dug tih firmi porastao je za skoro 104%, na 2,37 biliona jena ili više od 18 milijardi dolara, ali skoro polovina od toga dolazi od dobavljača auto-delova “Marelli Holdings”, koji je u junu podneo zahtev za zaštitu od stečaja.
Jedina industrija koja nije zabeležila porast broja stečajeva među kompanijama je trgovina, navodi se u izveštaju. U međuvremenu, sektor usluga, koji uključuje hotele, nevladine organizacije, škole jezika i druge, bio je jedan od najteže pogođenih.
Podaci su pokazali da je prošle godine 1.600 uslužnih kompanija podnelo zahtev za stečaj, što je 12,4 odsto više u odnosu na 2021. godinu. Region sa najvećim porastom broja bankrota bio je Tohoku (za 50% više u odnosu na 2021.).
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.