Ljubaznost, dobrota i saosećanje često se shvataju kao dobri ublaživači stresa te se naglašava njihov pozitivan uticaj na međuljudske odnose i zdravlje. Nekoliko naučnih studija potvrdilo je blagotvorne učinke saosećanja za koje se tvrdi da podiže raspoloženje, pojačava altruističke osećaje u ljudima te potiče povezivanje s drugima.
0:00/ 0:00
Foto: shutterstock
Šta su saosećanje i ljubaznost?
Blic preporučuje
Ljubaznost je oblik pozitivnog društvenog povezivanja pojedinaca koje ima ublažavajuće učinke na stres te brojne druge blagotvorne osobine. Pozitivne interpersonalne veze nastaju kao posledica dobrog društvenog ponašanja, a ogleda se u činovima kao što su donacije, volontiranje ili pružanje podrške drugima.
Uz ljubaznost, saosećanje i dobrotu vežu se pojmovi kao što su velikodušnost i briga za druge. Stvaranjem socijalnih veza stvara se i osećaj sreće koji zauzvrat pojačava pro-socijalno ponašanje. Ljubaznost ili saosećanje potiču i stvaranje moralnih osećaja u pojedincima budući da se kroz njih izražava velikodušnost, nesebičnost, ljubav i dobrota.
Uticaj gledanja empatičnih medijskih sadržaja
Naučno istraživanje iz 2021. godine proučavalo je uticaj medija s empatičnim sadržajima na emocionalne reakcije ljudi u kontekstu pedijatrijske brige o mališanima. Ispitanike su činili roditelji i pružatelji zdravstvenih usluga koji su bili podvrgnuti gledanju ili standardnih dječjih programa ili programa s predominantno saosećajnim porukama. Pre gledanja trebalo je da ispitanici procene svoje emocije te su istu procenu trebalo da obave u drugom navratu, osam minuta nakon završenog gledanja medijskog sadržaja.
Foto: shutterstock
Ispitanici su kao nagradu za sudelovanje u istraživanju dobili darovnu karticu nakon čega su bili upitani žele li karticu zadržati za sebe ili je nekome pokloniti. Oni ispitanici koji su bili izloženi empatičnim medijskim sadržajima izjavili su da su se osećali sretnijima, smirenijima, zahvalnijima te da su bili manje nervozni.
Uz sve to, gledanje medija sa saosećajnim porukama dirnulo je ispitanike emocionalno tako da su pokazali veći stepen darežljivosti. Njih 85% doniralo je svoju darovnu karticu u poređenju s 54% ispitanika koji su bili izloženi standardnim medijskim sadržajima. Sve u svemu, pokazalo se da ljubaznost i saosećanje pojačavaju pozitivne emocije u ljudima te potiču velikodušnost, no valja istaći da je istraživanje provedeno samo u kontekstu zdravstvene zaštite.
Kako dobrota utiču na blagostanje pojedinca
U studiji iz 2019. godine istraživači su proučavali učinke 7-dnevnog iskazivanja dobrote na subjektivni doživljaj sreće ispitanika. Cilj istraživanja je bio odrediti da li različite manifestacije dobrote mogu proizvesti različit stepen sreće. Ovo se istraživanje nadovezalo na raniju meta-analizu psiholoških učinaka dobrote koje je otkrilo da izvođenje dobrih dela pojačava osećaj sreće i deluje blagotvorno na pojedinca.
U istraživanju su činovi dobrote testirani u kontekstu čvrstih ili slabih socijalnih veza, gledalo se ima li razlike u činjenju dobrih dela sebi ili drugima te postoji li razlika između činjenja i promatranja dobrih dela. Ova su se zapažanja kod testiranih ispitanika uspoređivala s kontrolnom grupom ispitanika koji nisu trebali činiti ili promatrati dobra dela. Uopšteno govoreći, rezultati su pokazali da izvršavanje dobrih dela tokom sedmice pozitivno utiče na pojačanje osećaja sreće kako u kontekstu jakih tako i slabih socijalnih veza i bez obzira da li se dobrota iskazivala prema sebi ili drugima ili se samo promatralo dobra dela koja čine drugi. Važna je saosećajnost po sebi, a ne njen pojavni oblik.
Foto: shutterstock
Uticaj saosećanja i dobrote na kontrolu bola
Od ranije se zna se da mentalni procesi mogu uticati na doživljaj jačine bola. Stoga se primena nekih psihoterapijskih metoda poput mindfulnessa ili kognitivne bihevioralne terapije pokazala kao pozitivna metoda ublažavanja hroničnog bola.
CTF ili compassion-focused therapy je forma psihoterapije koja integrira tehnike kognitivne bihevioralne terapije, elemente socijalne, razvojne ili budističke psihologije i neuroznanosti te ih koristi za učenje iskazivanja saosećanja. CTF terapija se posebno pokazala korisnom kod pacijenata koji pate od visokog stepena samokritičnosti ili sramežljivosti, osobina koje ih vode poteškoćama u iskazivanju topline ili dobrote prema sebi i svojim bližnjima.
Istraživanje temeljeno na CTF terapiji proučavalo je uticaj ljubaznosti i iskazivanja ljubavi na doživljaj hronične boli. Ispitanici su izvodili vežbe temeljene na iskazivanju saosećanja u sigurnom eksperimentalnom okruženju te ih se podsticalo da spontano iskazuju saosećajnost, a da je nikako ne povezuju s osećajem lične slabosti ili činjenja nečega pogrešnog.
Foto: Robert Getel / RAS Srbija
Studija je sprovedena u kliničkim uslovima, a ispitanici su trebali ispuniti upitnik pre i nakon podvrgavanja terapijskim vežbama. Rezultati su pokazali pozitivan pomak kod ispitanika u pogledu poboljšanja doživljaja bola te smanjenju teskobe i depresije. Ispitanici su također primijetili pomake u svom ponašanju. Sledom rečenog, istraživači su zaključili da primjena terapijskih metoda temeljenih na saosećanju (poput mindfulnessa) može imati potencijalnu kliničku primenu kod kontrole bola kod pacijenata, kao i druge pozitivne učinke.
Zašto je tome tako? Saosećanje i dobrota imaju moć izmamljivanja osećaja prijatnosti kod pacijenata, a za tu prijatnost su delom zaslužni i neurobiološki procesi koji stoje iza njih. Naime, kada činimo dobra dela naš metabolizam stvara “hormone sreće” kao što je oksitocin koji ima ulogu smanjenja stresa tako što inhibira reakciju simpatoadrenalnog sistema. Uz oksitocin organizam stvara katekolamine kao što je dopamin koji deluje s oksitocinom stvarajući osećaj prijatnosti ili užitka.
Iskazivanje saosećanja ima uticaj i na prehladu
Osim navedenih prednosti koje saosećanje ima na zdravlje, jedna manje očita je njen uticaj na smanjenje pojavnosti prehlade te ublažavanje njenih simptoma. Potvrdila je to i studija na pacijentima koji su svoje lekare opisali kao empatične. Kod njih se naime smanjila učestalost pojavljivanja prehlade i njeno trajanje, te im se poboljšao imunološki odgovor.
Zaključimo: saosećanje, ljubaznost i dobrota, bez obzira u kojoj se formi pojavljuju, pridonose boljem fiziološkom i psihološkom zdravlju pojedinaca. Istraživanja u ovom području su pokazala da iskazivanje ovih pozitivnih osećaja i dela može pridoneti ublažavanju bola i boljem mentalnom zdravlju te poslužiti kao faktor prevencije kod nekih bolesti kao što je prehlada.
(Izvor:adiva.hr/Hocu.ba)
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.