Takođe je saopštila da će od početka marta 2023. početi da smanjuje bilans stanja u proseku za 15 milijardi evra mesečno do kraja drugog kvartala 2023, prenosi CNBC.
ECB je najavila da ce u februaru objaviti više detalja o smanjenju svog programa kupovine obveznica (APP) i da će redovno iznova procenjivati tempo smanjenja bilansa kako bi bila sigurna da je on u skladu sa njenom strategijom monetarne politike.
Široko očekivano povećanje stope za 50 baznih poena je četvrto povećanje ključne kamate ECB ove godine. U oktobru i septembru je kamatu podigla za 75 baznih poena, a u julu za 50 baznih poena, čime su njene stope izašle iz negativne teritorije prvi put od 2014.
Upravni savet procenjuje da će kamatne stope i dalje morati značajno da rastu stabilnim tempom da bi dostigle nivoe koji su dovoljno restriktivni da obezbede blagovremeni povratak inflacije na srednjoročni cilj od 2,0 odsto, navodi se u saopštenju ECB.
Predsednica ECB Kristin Lagard rekla je na konferenciji za novinare da treba očekivati dalja povećanja kamate za 50 baznih poena u “znatnom vremenskom periodu”.
Održaćemo ovaj kurs neće biti dovoljno udariti i povući se”, dodala je ona.
Lagardova je navela da su inflatorni rizici i dalje nagnuti naviše, napominjući pri tome mogući rast plata veći od očekivanog i mere podrške vlada koje u konačnom ishodu podstiču tražnju u 19-članoj ekonomiji evrozone.
U saopštenju ECB se navodi da takođe se trenutno očekuje da će bilo kakva recesija biti “relativno kratkotrajna i niska”, a Lagardova je istakla da je nivo nezaposlenosti u evrozoni “najniži”.
Evro je iz minusa od 0,5 posto prema dolaru porastao za 0,4 procenta nakon objave saopštenja ECB, ali su evropske akcije u indeksnoj korpi Stoks 600 pale za 2,4 posto.
Centralna banka je takođe saopštila da procenjuje da će inflacija ostati iznad ciljanih 2,0 procenta do 2025.
Sada predviđa prosečnu inflaciju od 8,4 odsto u 2022. godini, od 6,3 posto u 2023. godini, 3,4 procenta u 2024. i od 2,3 posto u 2025. godini.