Када је 2000. године десничарска Слободарска партија, популисте Јерга Хајдера ушла у аустријску Владу, ЕУ је одговорила санкцијама – без политичких контаката са таквом Владом, а са аустријским амбасадорима само на техничком нивоу. Слободари су данас најпопуларнији у Аустрији.
“Пре свега промениле су се саме партије. Увиделе су да не могу више остати на маргинама политичког спектра и да морају своја становишта да уподобе на начин који ће бити прихватљивији ширем бирачком телу”, каже Јовица Павловић са Института за европске студије.
Павловић указује да те партије у неким случајима потичу, као шведске демократе, од отворено нацистичких организација.
Пре коју годину, није било мејнстрим партије која би на политички терен изашла заједно са шведским демократама. Данас, они подржавају мањинску владу.
Странка “Финаца” је у Влади, “Фламански интерес” у Белигији и даље је најпопуларнији, а све популарнија је и Алтернатива за Немачку, код више од петине бирача.
“Холандија је тек почетак”
Део европске деснице окупио се у Италији почетком децембра да прослави победу холандског популисте Герта Вилдерса и најави почетак кампање за Европски парламент. Пред изборе следеће године, из Фиренце стиже порука: “Холандија је тек почетак!”
“Вилдерс је управо успео тако што се усмерио на пољопривреду, пољопривреднике и проблеме у пољопривреди. Поручио је заправо бирачима да је спреман да одустане од својих идеја о рушењу џамија и паљењу Курана”, наводи Ненад Радичевић, дописник РТС-а из Немачке.
Огњен Прибићевић, некадашњи амбасадор у Лондону и Берлину, наводи да узрок лежи у великим економским проблемима с којима се Европа суочава, пре свега социјалним раслојавањима, али и другим факторима.
“Мислим пре свега на велики број миграната, где се у великој мери у западним земљама враћа њихова погрешна политика од пре 20 година”, поручује Прибићевић.
Све већа подршка популистима
Сваки трећи Европљанин прошле године гласао је за антиестаблишмент партије – чак 32 одсто. Почетком двехиљадитих петина, деведесетих тек 12 одсто.
За популисте сада гласа и све више бирача из већих градова, образована средња класа. То чине и на таласу ковид рестрикција, вакцинације, све присутнијег културног рата – питања рода, историје, идентитета, климатске кризе. За многе најважније – трошкови живота и рат Русије против Украјине.
“То је очигледно у случају свих партија екстремне деснице у Европи, популистичке деснице, да имају велике резерве када је у питању рат у Украјини, пре свега са становишта финансирања. Ситуација у Холандији се не разликује од оне у Немачкој, где се поставља питање средстава које сматрају да треба да буду уложена у њиховим земљама, а не да се финансирају ратови и да се помаже Украјина”, објашњава Прибићевић.
Реч је, како се тумачи, о ставу који није антиукрајински, већ је окренут ка унутрашњим питањима. Италија је изузетак.
“Италија своју безбедност и политику гради у односу на своју припадност на НАТО-у, пре свега када су у питању миграције. НАТО и САД виде као великог партнера на Медитерану. То кошта Ђорђу Мелони, јер је видно да њена подршка због тога опада”, истиче Јовица Павловић.
Попушта санитарни коридор
Притисак расте на партије десног центра да се приближавају политици и сарађују са десним популистима, нарочито када је реч о миграцији. Истовремено, попушта такозвани санитарни кордон који их је дуго раздвајао, али у Немачкој и даље опстаје.
“Санитарни кордон према АФД-у није пао у Немачкој, бар на савезном нивоу, али би могли да формирају власт на покрајинском нивоу и то у источнонемачкој покрајини Тирингији, где уживају подршку сваког трећег бирача. Избори за ову покрајину се одржавају следеће године, која би могла да буде преломна за АФД”, каже Радичевић.
Ипак, на октобарским изборима у Пољској десничарски “Право и правда” изгубио је политички моментум, а ни шпански “Вокс” није најбоље прошао. Јунски избори за европски парламент виђени су као велики тест за европску десницу.