Za šest meseci u Srbiji otvoreno više od 400 frizersko-kozmetičkih salona.
Izvor: B92.net
Ilustracija: Shutterstock/dimid_86
Prema podacima iz Agencija za privredne registre, otvaranje frizersko-kozmetičkih salona je, posle programiranja, najpopularnije zanimanje među preduzetnicima mlađim od 35 godina, a trenutno ih je u Srbiji registrovano 13.948.
Gostujući u emisiji 150 minuta, predsednica udruženja medicinskih estetičara Srbije Jelena Kisić ukazala je na problem u APR-u gde su frizer, estetičar i kozmetičar pod istom šifrom.
“U APR-u smo registrovani kao ‘kozmetičarske i frizerske usluge’, a s obzirom da smo zdravstveni radnici, to je nešto što se kosi sa našim znanjem i sa edukacijama koje pohađamo”, kazala je Kisićeva.
Takođe je jedan od problema i to što se kozmetički i frizerski saloni isto tretiraju.
“Apelujemo da se ovo sa APR-om sredi kako bismo svi mogli da radimo korektno”, kazala je dipl. strukovni kozmetičar estetičar Elena Mijatović.
“Što se tiče nekih procedura (trepavice, pedikir, manikir), to su stvari koje mogu da se nauče uz vežbanje. Ako pričamo o estetici i nezi kože, i o nekim ozbiljnijim promenama, to podrazumeva multidisiplinarni pristup. Nega kože i lečenje nekih određenih stanja pripada zdravstvenim radnicima”, rekla je Kisićeva dodavši da bi idelana situacija bila da se otvore ambulante za negu kože gde će klijenti tačno znati kada da odlaze u kozmetički salon i gde će odlaziti za lečenje kože.
Gosti su takođe istakli problem “lažnih doktora” koji nestručno obavljaju posao.
Ako se neko na društvenim mrežama potpisuje sa “dr”, to ne znači da je stvarno doktor i građani to mogu da provere na sajtu Lekarske komore, gde postoje i brojevi važećih licenci, a isto važi i za obuke i edukacije. Na sajtu Zdravstvenog saveta Srbije postoje sve ustanove koje su akreditovane za edukacije.
Za više informacija pogledajte video-prilog TV Prve:
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.