Rat u Ukrajini razotkrio je zavisnost EU od ruskih fosilnih goriva.
Izvor: Index
Ilustracija: Depositphotos/Iurii
Međutim, naftovod zamišljen kao jugoslovenski konkurent sovjetskoj infrastrukturi mogao bi pomoći Hrvatskoj da izađe kao pobednik iz evropske energetske krize.
Zagreb radi na planovima koji bi mogli udvostručiti kapacitet Jadranskog naftovoda na dva miliona tona mesečno. To bi bila slamka spasa za zemlje članice EU Mađarsku, Slovačku i Sloveniju, kao i Srbiju i Bosnu, koje imaju terminale i rafinerije spojene na naftovod i pokušavaju da smanje zavisnost od od ruskog gasa, piše “Fajnenšel tajms“ (FT).
EU takođe povećava svoj kapacitet za uvoz ukapljenog prirodnog gasa sa sadašnjih 2,9 milijardi kubnih metara godišnje na 6,1 milijardi metar, dok će joj golemi investicioni ciklus u energiju vetra i sunca omogućiti da postane neto izvoznik energije, smatraju analitičari.
“Hrvatska ima dobre šanse da otvori energetska vrata nizu susednih srednjoevropskih zemalja u trenutačnoj energetskoj i geopolitičkoj situaciji, te poteškoćama uvoza energije iz Rusije”, rekao je Igor Dekanić, profesor na Rudarsko-geološko-naftnom fakultetu Univerziteta u Zagrebu.
Hrvatska je počela da diverzifikuje svoje izvore energije mnogo pre napada Moskve na Ukrajinu, uvozeći sve veću količinu nafte iz Azerbajdžana i Kazahstana, dok je smanjila dotok nafte iz Rusije na nešto više od četvrtine ukupnog uvoza u 2020, što je najniži nivo od 2003.
Postrojenje za ponovnu gasifikaciju u luci Omišalj ojačalo je nezavisnost Hrvatske od ruskog gasa, koji je prema MMF-u već do 2020. iznosio manje od jedan posto njene ukupne potrošnje energije. Uvoz LNG-a, uglavnom iz SAD, zamijenio je ruske isporuke.
“Zagreb može da profitira”
Sada Zagreb može da profitira ako postane veći snabdevač suseda koji su prisiljeni da diverzifikuju svoj uvoz energije, ubirući povećane naknade za pretovar nafte i LNG-a, prenosi Indeks.
Mađarska, severoistočni sused Hrvatske, takođe jača svoje jadranske energetske veze. Energetska grupacija MOL sa sedištem u Budimpešti zavisila je od naftovoda Družba koji dovodi rusku naftu preko Ukrajine za snabdevanje svojih rafinerija u blizini Budimpešte i Bratislave. Taj je model sada ugrožen sankcijama EU, mogućom ratnom štetom ili odlukom Rusije da zaustavi dotok, kao što je Moskva učinila s gasom preko Severnog toka.
EU je izuzela sirovu naftu iz naftovoda iz zabrane ruske nafte najavljene u maju, koja stupa na snagu u decembru, a nedavno je najavio planove za ograničavanje količine ruske nafte. snabdevanje preko Družbe prekinuto je u avgustu, što je još jedan podsetnik za zemlje južne i istočne Evrope da požure s planiranjem za nepredviđene situacije.
MOL-ova rezervna opcija bio je Jadranski naftovod, koji počinje u Omišlju. To bi konačno moglo pomoći Budimpešti da smanji zavisnost od ruske nafte, što je bio plan kada su 60-ih godina započeli razgovori s Jugoslavijom o regionalnom naftovodu. MOL takođe priprema nadogradnju svojih rafinerija, uz mogući trošak od 500 miliona evra, kako bi mogle prerađivati lakše, neruske mešavine sirove nafte.
Jadranski naftovod
“Rafinerije uvek rade prema najgorem mogućem scenariju. Nemamo nijansi sive. Ako možemo nešto da zamislimo, moramo se za to pripremiti”, rekao je izvršni direktor MOL-a.
Jadranski naftovod, kojim upravlja hrvatska kompanija Janaf, može da transportuje oko milion tona nafte mesečno. Planirano dodatno ulaganje za udvostručenje kapaciteta pokrilo bi potrebe rafinerija u Mađarskoj, Slovačkoj i Srbiji.
“Hrvati jako kasne”
“Hrvati jako kasne. SAD će brzo povećati proizvodnju LNG-a. EU je takođe prihvatila gas kao prelazno gorivo. Dakle, gasa će biti. Ali hoće li u Evropi biti infrastrukture? Niko neće čekati Hrvatsku koja bi s većim ambicijama mogla prenijeti puno više gasa”, rekao je Simoni.
No, odmereni pristup Zagreba, koji se kladio na kratkoročni porast potražnje za fosilnim gorivima uz zadržavanje fokusa na ulaganja u zelenu energiju, možda bi se ipak mogao isplatiti.
Hrvatska sa svojom dugom jadranskom obalom cilja na ubrzani razvoj solarnih elektrana i vetroelektrane, ističe Dražen Jakšić, iz zagrebačkog Energetskog instituta Hrvoje Požar. Postoji snažan interes ulagača za podršku novim projektima koji bi uveliko povećali trenutni hrvatski kapacitet za proizvodnju čiste električne energije od nešto više od 1 GW.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.