Procene stručnjaka su, da će uglja biti maksimalno za još 50 godina, gasa još 70-80 godina, ako se otvori Severni pol, ali svakako do 2100. više neće biti fosilnih goriva.
U odnosu na fosilna goriva najveća prednost geotermalne energije je što je čista, sigurna za okolinu i ne stvara emisije štetnih gasova, dakle ne utiče na problem globalnog zagrevanja, kao i to što su enormne zalihe. Takođe, elektrane koje koriste geotermalnu energiju zauzimaju mali prostor, za razliku od hidroelektrana. I možda najvažnije: geotermalna energija ne zavisi od meteoroloških prilika.
Čak i nekoliko kilometara ispod površine, temperatura može biti preko 250 °C. Temperatura poraste za jedan stepen Celzijusa svakih 30 – 50 metara dubine nezavisno od lokacije. Ova energija je u vidu pare ili tople vode.
Najveća ekspanzija geotermalne energije u Srbiji bila je od sedamdesetih do devedesetih godina prošlog veka, kada su urađena najveća istraživanja, bušenja, prvi geotermalni sistemi i nastale prve banje, među kojima su Vranjska banja, Niška banja, i Sokobanja.
Kod nas se geotermalna energija koristi za direktno grejanje i hlađenje objekata putem toplotnih pumpi, balneologiju, proizvodnju hrane (sušenje hrane, zagrevanje ribnjaka staklenika i plastenika), u industriji ali ne i za proizvodnju električne energije.
Ekspanziju hidrogeotermalne energije koče skupa bušenja, jer na dubini od 1.000 metara, temperature vode je 30 stepeni celzijusa. Ako želimo toplije, moramo dublje da – “zavučemo ruku u džep”.