Svetska banka upozorava da bi u odsustvu državne podrške, ozbiljni cenovni šokovi na tržištu energenata i hrane mogli dovesti do povećanja broja siromašnih u ovom regionu za 13 odsto. I profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić ukazuje da broj ljudi ugroženih siromaštvom u Srbiji ponovo raste, navodeći da je trenutno na granici siromaštva četvrtina stanovnika. Apeluje da se zato pomoć iz budžeta usmeri samo na socijalno ugrožene grupe građana, te da eventualna pomoć privredi bude selektivna.
Savić je ocenio da se globalnoj krizi ne nazire kraj, zbog neizvesnosti oko moguće eskalacije rata u Ukrajini.
Prema njegovim rečima, pošto najveći teret krize nosi Evropa, trpe i ekonomije koje su s njom povezane, među kojima je i naša, te može da se desi da neke strane kompanije odu iz Srbije ukoliko kriza potraje. S druge strane, dodaje, američka ekonomija za sada ne trpi posledice globalne krize.
I Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije napominje da aktuelna kriza u najvećoj meri ugrožava tržišta u razvoju, gde spada i Srbija.
Najteže prolaze industrije čiji proizvodi u velikoj meri zavise od cena gasa i električne enregije, te u Evropi države pokušavaju subvencijama da im pomognu da prežive, navode iz Srpske asocijacije menadžera. Domaći ekonomisti smatraju, pak, da i kompanije treba da porade na analizi rizika. U tom pogledu profesor Slobodan Aćimović sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu poručuje privrednicima da moraju smanjiti očekivanja u vezi sa profitom.
Prema ocenama Svetske banke, makroekonomske izglede, odnosno projekcije rasta, može ugroziti više rizika koji bi mogli da se dogode tokom ove i naredne godine, uključujući dalji skok cena hrane i energenata. A iz te organizacije najavljuju i podršku zemljama regiona da posebnim merama ublaže uticaj krize na najranjivija domaćinstva i firme.
Detaljnije u audio zapisu.