Hiljade demonstranata okupiće se u Briselu na protestu protiv novih mera štednje u EU.
Izvor: Beta
Ilustracija: Shutterstock/jarrow153
Zvaničnici te organizacije raspravljaju o načinima za reviziju pravila o vladinoj potrošnji.
Ministri finansija EU već mesecima pregovaraju o reformi pravila EU koja ograničavaju dug i deficite za zemlje članice, poznatoj kao Pakt za stabilnost i rast, koja bi ograničila mogućnosti država na veliku potrošnju i potencijalno ih naterala na štednju.
Pakt, koji se pokazao kao težak za sprovođenje i koji je postao izvor tenzija, suspendovan je tokom pandemije koronavirusa, ali bi trebalo da bude ponovo aktiviran sledeće godine.
Sadašnja pravila propisuju da ukupan javni dug država članica ne sme da pređe 60 odsto njihovog bruto domaćeg proizvoda (BDP), a da njihov godišnji deficit mora da bude ispod tri odsto.
Prema poslednjim podacima EU, najviše stope državnog duga u odnosu na BDP bile su u Grčkoj 166,5 odsto, u Italiji 142,4 odsto, dok su još četiri zemlje takođe premašile 100 odsto.
Usled tenzija između Nemačke i Francuske, sporazum o revidiranim pravilima tek treba da bude postignut.
Međutim, Evropska konfederacija sindikata, koja ima 45 miliona članova, tvrdi da će, prema sadašnjem nacrtu predloga reforme, 14 država članica biti prinuđeno da sledeće godine iz svojih budžeta smanji potrošnju za 45 milijardi evra.
“Prema sadašnjem predlogu, zemlje članice sa deficitom iznad tri odsto BDP moraće da smanje svoj budžetski deficit za najmanje 0,5 odsto BDP svake godine”, saopštila je konfederacija sindikata.
Dodaje se da bi to dovelo do manjeg broja radnih mesta, nižih plata, smanjenosti javnih usluga i ostavilo bi većinu zemalja članica EU u nemogućnosti da podrži investicije za ispunjavanje socijalnih i klimatskih ciljeva EU.
S obzirom na to da predstoje evropski izbori sledeće godine i da je zabeležen porast uticaja ekstremne desnice širom kontinenta, konferederacija je upozorila da “krajnjoj desnici najviše ide u korist predložena fiskalna politika”.
Sindikati će iskoristiti protest u glavnom gradu institucija EU da pozovu na mere koje isključuju ulaganja za socijalne i klimatske ciljeve iz ograničenja potrošnje.
Oni će takođe zatražiti od vlada da zadrže na snazi mehanizam solidarnosti, uveden tokom krize sa koronavirusom, kao što je višemilionski plan zajmova i bespovratnih sredstava Fonda za oporavak i otpornost koji je osmišljen da pomogne zemljama EU u oživljavanju privrede.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.