NOVI SAD –
Uprkos blagom padu inflacije u evrozoni, kao i značajnom smanjenu cene energenata, rast cena neće se uskoro zaustaviti, procenjuju ekonomisti. Inflacija u Srbiji najviše pogađa najsiromašnije građane, koji veći deo prihoda koriste za hranu, odnosno osnovne namirnice, a one će još poskupljivati i u ovoj godini. Naime, stabilizaciju cena privrednici očekuju tek u drugoj polovini naredne godine.
Inflacija usporava a ponegde u svetu i pada, pre svega zbog pojeftinjenja energenata, ali situacija mora da se stabilizuje i na tržištu hrane, što će ići znatno sporije zbog političke neizvesnosti. Ana Krešić iz Evropske banke za obnovu i razvoj izjavila je za Radio Novi Sad da će se usporavanje privrednog rasta, koje je počelo prošle godine zbog rata u Ukrajini, nastaviti i u ovoj godini, što se oslikava u usporavanju potrošnje domaćinstava, smanjenju izvoza i investicija. Ona procenjuje da u 2023. godini neće biti promena ni u pogledu inflatornih očekivanja, odnosno trenda visokih cena.
Zbog globalnog rasta cena osnovnih životnih namirnica izazvanih inflacijom dolazi do generalne rekonstrukcije tržišta, kupovaće se jeftinije stvari, smatra ekonomista Vladimir Đukanović.
Rat u Ukrajini je doveo do strukturnih ekonomskih promena u svetu i u Srbiji i intenzivirao je inflantorne pritiske, što se ogleda i u porastu cena, ali može imati i dugoročni uticaj na privredni rast, ukazuje Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije. Zbog politčke neizvesnosti i negativnih globalnih ekonomskih trendova Stanić ne očekuje stabilizaciju cena pre druge polovine sledeće godine.
Pojedini ekonomisti ukazuju da u Srbiji cene hrane rastu čak više od inflacije, pre svega zbog neadekvatne poljoprivredne politike. Stručnjaci, međutim, upozoravaju da i globalno cene prehrambenih proizvoda nastavljaju da rastu, dok se kupci sve više okreću jeftinijim proizvodima, što je trend koji je posebno vidljiv u Americi i Evropi.
Detaljnije u audio zapisu.