Nemaju svi ista primanja, stil života i troškove, tako da rast cena ne utiče jednako na sve potrošače, kaže naš sagovornik. Naravno, onaj ko ima veća primanja, sigurno manje oseća efekte inflacije i rasta cena, dok onaj sa manjim primanjima te efekte oseća teže pre svega zbog toga što je poskupela hrana bez koje se ne može.
Osim toga, efekat inflacije zavisi i od životnih navika i okolnosti. Recimo, onaj sa većim primanjima može da ima rate kredita za auto, letovanje, deca mu idu u privatni vrtić ili plaća bebi siterku, plaća garažu za auto i tako dalje, dok onaj sa manjim primanjima živi skromnije i možda bolje ekonomiše.
Mi već neko vreme živimo u krizi, o tome svedoče brojni pokazatelji, kaže predsednik “Efektive”, samo je pitanje kako je ko oseća. A za neki minimum života u Srbiji za tročlanu porodicu je, kako kaže, nekih 100 hiljada dinara. Potrošačka korpa je oko 80 hiljada dinara. Naš sagovornik ukazuje da nije svejedno ni gde se ljudi snabdevaju, jer se cene drastično razlikuju u zavisnosti od toga gde potrošači kupuju.
S izuzetkom voća i povrća koje najpovoljnije može da se nađe u velikim trgovinskim lancima, kućna hemija je, kako kaže, i dalje značajno jeftinija na pijaci, a čak i hrana koja se tamo doprema iz inostranstva, obično iz Mađarske.