Kada je inflacija ove godine u Litvaniji dosegla gotovo nezamislivih 20 odsto, stanovnici juga te baltičke zemlje počeli su ne da stežu nego da seku kaiš.
Izvor: Jutarnji list/L.G.
Foto: Michele Ursi / Shutterstock.com
“Ljudi sve manje kupuju. Teško je. Nosi se ono što se ima, ne kupuje se ništa”, kaže Laima, 58-godišnja Litvanka koja prodaje čarape i drugu odeću iz gepeka svog automobila.
S druge strane glavni putevi u Sangrudi, uspavanom selu od 200 ljudi blizu granice s Poljskom, ista priča, piše “Fajnenšel tajms”, a prenosi Jutarnji list.
“Kad je izbio rat, ljudima je pala kupovna moć i počeli su da štede”, priča Gintare, 32-godišnja kasirka. “Poskupelo je sve, gorivo i grejanje, struja porezi… A hrana je ostavljena kao poslednja stvar na koju treba misliti. Ljudi kupuju samo najjeftiniju robu, sniženu.”
Inflacija raste na čitavom Zapadu, ali malo je zemalja doživelo takvu galopirajuću inflaciju poput Estonije, Letonije i Litvanije, gde je inflacija porasla iznad 20 odsto ovog leta i još uvek je iznad 21 odsto u sve tri zemlje.
Iako postoje neki lokalni faktori koji bi objasnili deo inflacije, kreatori politike na Baltiku upozoravaju kako bi se drastičan cenovni pritisak mogao razviti širom Evrope tokom sledeće godine, čak i ako glavna stopa inflacije dostigne vrhunac.
Mārtiņš Kazāks, guverner centralne banke Letonije, kaže da je Baltik “kanarinac u rudniku uglja” u kontekstu talasa inflacije koji je pogodio Evropu.
To je zabrinjavajuća poruka za ostatak kontinenta na kojem bi inflatorni pritisak mogao da ostane visok tokom zime i proleća jer se cene energenata povećavaju.
Ekonomisti na Baltiku komentarišu kako su analitičari iz drugih evropskih zemalja zapanjeni prividnim prihvatanjem s kojim je javnost dočekala tako ekstremnu inflaciju.
“Pitaju me kolege iz inostranstva: Zašto nema protesta?”, kaže Greta Ilekytė, ekonomista u švedskoj banci Swedbank, najvećoj banci na Baltiku.
Nedavna iskustva
Odgovor se možda krije u navici. Baltičke zemlje iskusile su relativno visoku inflaciju usred snažnog rasta plata dok njihova privreda hvata korak s ostatkom Evrope. Drugo, sećanja na okupaciju od strane Sovjetskog Saveza znače da ljudi kolektivno lakše prihvataju posledice trenutne brutalnosti koja stiže iz Moskve, čak i onda kada postoje zabrinutosti oko toga da bi nastalu situaciju mogli da iskoriste politički populisti, prenosi Jutarnji.
“Ovo razumevanje je znatno jače ovde nego u drugim delovima sveta”, kaže Ingrida Šimonytė, premijerka Litvanije.
Za razliku od većeg dela Evrope, baltičke zemlje imaju nedavno iskustvo visoke inflacije iz 2008., kada je ista u Letoniji dosegla 18 odsto pa je poslednji skok cena mogao da ima manji uticaj na nacionalnu psihu.
“Kada smo stekli nezavisnost 1992. godine, inflacija je bila 950 odsto! Nije to kao kod Nemaca koji generacijama nisu videli dvocifrenu inflaciju. Znamo da je gadno, ali nije da nemamo iskustva…”, tvrdi guverner centralne banke.
Među lokalnim stanovništvom i dalje postoji velika zabrinutost. Posebno strahuju od toga šta će se dogoditi tokom zime. “Inflacija je učinila svoje – elementi koje, recimo, koristimo za uzgoj cveća postali su jako skupi. Za nas su se troškovi udvostručili!”, kaže Raimonda Skeberdienė, 33-godišnja vlasnica male farme cveća na zemljanoj stazi izvan Sangrūde.
Vida, 63-godišnji poljoprivrednik, dodaje: “Kada posetite lokalnu prodavnicu ne vidite mnogo ljudi. Narod bira šta će kupiti.”
S druge strane postoji opravdana zabrinutost oko rađanja ekstremnijih političkih sila. U Estoniji, na primer, krajnje desna stranka Ekre učvrstila je svoju poziciju druge najveće političke snage u zemlji, odmah iza Reformista premijerke Kaje Kalas. Parlamentarni izbori su u martu.
Margarita Šešelgytė, direktorka Instituta za međunarodne odnose i političke nauke na Univerzitetu Viljnus, kaže da je u Litvaniji jedan od najpopularnijih političara u poslednjim anketama Ignas Vėgėlė, advokat koji je privukao pažnju svojim antivakserskim komentarima o Covid-19.
“Osetićemo političke posledice zbog svega ovoga”, objašnjava, “radikalne snage su u usponu.”
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.