Iz Infostuda navode podatke svog centra za zapošljavanje koji kaže da je lane bilo 13 odsto više raspisanih konkursa nego godinu dana ranije a u prilog tvrdnji o nedostatku radne snage ističe podatke prema kojima je broj kandidata koji su bili u potrazi za zaposlenjem bio manji za dva procenta nego 2021. godine.
Najviše mogućnosti za zaposlenje lane je bilo u trgovini, prodaji, IT, mašinstvu, administraciji i ugostiteljstvu a poslodavci su najviše raspisivali oglase za prodavce, vozače, magacionere, administrativne radnike kao i radnike u proizvodnji.
Iz Infostuda ističu da je pored već dobro poznatog deficita u IT sektoru koji postoji godinama unazad, lane u prvi plan izbio deficit zanatskih zanimanja i uvoz radnika iz istočnih zemalja.
Najveći deficit je zabeležen kod magacionera, konobara, kuvara, mesara, higijeničara, ali i kod građevinskih radnika, vozača i zanatlija poput automehaničara i vodoinstalatera.
Falilo je i elektroinženjera, farmaceuta, ali i advokatskih pripravnika.
I lane su se najviše tražili radnici sa nižim stepenom kvalifikacija, pa je više od 60 odsto raspisanih oglasa bilo namenjeno onima sa srednjom stručnom spremom, četiri procenta za one koji imaju samo osnovno obrazovanje, dok je svega 35 odsto oglasa ponuđeno kandidatima sa završenom višom školom ili fakultetom.
Kada je reč o kandidatima koji su tražili posao, najmanje ih je i to 16 odsto bilo bez radnog iskustva a najviše, čak 35 odsto sa 10 i više godina radnog staža, trećina je imala do pet godina iskustva, a svaki peti između pet i 10 godina.