Gradiće se mostovi kod Mrčajevaca i Mojsinja, radi se i nova petlja Preljina.
Izvor: eKapija / I. Ž.
Foto: shutterstock, Lev Kropotov
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture oglasilo je rani javni uvid povodom izrade izmena i dopuna Prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora auto-puta E-761, deonica Pojate-Preljina.
Reč je o drugoj fazi koja obuhvata izmene denivelisanih raskrsnica Preljina, Vrba, Vrnjačka Banja, Trstenik, most preko Zapadne Morave – Mojsinje, dodatne kanali za sistem drenažnih ispusta auto-puta, prosek kanala za reku Slatinu i most preko Zapadne Morave kod Mrčajevaca.
Denivelisana raskrsnica Preljina
Tim za Reviziju bezbednosti saobraćaja je utvrdio da rešenje denivelisane raskrsnice Preljina po svom funkcionalnom nivou ne odgovara tipu denivelisane raskrsnice koji je moguće primeniti za ukrštaj dva auto-puta.
Denivelisana raskrsnica Preljina je planirana kao veza auto-puta A2 (E-763) Beograd- Požega sa auto-putem A5 (E761) Pojate – Preljina (Moravski koridor).
Planirano rešenje denivelisane raskrsnice Pojate je denivelisana raskrsnica tipa trougao, koje predstavlja rešenje međusobnog povezivanja dva auto-putna pravca visokog saobraćajnog značaja i najviši funkcionalni nivo raskrsnice A za povezivanje dva auto-puta.
Predviđena petlja se nalazi na lokaciji postojeće petlje tipa truba koja izgradnjom Moravskog koridora više ne zadovoljava potrebe za povezivanjem dva auto-puta.
Denivelisana raskrsnica Vrba
Planskom dokumentacijom i Idejnim projektom, u zoni denivelisanog ukrštaja priključenog puta na denivelisanu raskrsnicu Vrba sa železničkom prugom Stalać-Kraljevo-Požega i lokalnim putem, predviđen je podvožnjak.
“Trenutno rešenje nije racionalno, jer predviđa devijaciju puta koja prolazi ispod pruge i dva puta, te zahteva izgradnju dubokih useka oko 500 m dužine i 7 m dubine, kako bi se niveleta puta spustila na zahtevanu kotu zbog prolaza kroz podvožnjak”, piše u planu.
Izmena rešenja podrazumeva denivelisani ukrštaj predmetne devijacije sa železničkom prugom, državnim putem IB reda br.23 i lokalnim asfaltnim putem, ostvaren nadvožnjakom sa 3 raspona od po 22 m, ukupne dužine L=66.00 m.
Predlog je izmena putnog objekta podvožnjaka na lokalnom putu u nadvožnjak, a predlogom da se denivelisani ukrštaj ostvaruje nadvožnjakom sa tri raspona, javlja se potreba za izmeštanjem, tj. devijacijom lokalnog asfaltnog puta čija trasa prolazi između stubova planirane konstrukcije nadvožnjaka.
Denivelisana raskrsnica Vrnjačka Banja
Planskom dokumentacijom i idejnim projektom predviđen je nadvožnjak u zoni denivelisane raskrsnice Vrnjačka Banja. Reviziona komisija za stručnu kontrolu tehničke dokumentacije je u svom izveštaju navela da rešenje denivelisane raskrsnice nije izvodljivo, i da je potrebno, u daljoj razradi tehničke dokumentacije, preispitati mogućnost izmene rešenja putnog objekta nadvožnjaka u podvožnjak, čime bi se obezbedilo ekonomski i tehnički povoljnije rešenje.
Cilj novoprojektovanog rešenja je da se ostane u zoni eksproprijacije, da računska brzina na rampama ostane nepromenjena, a da se izbegnu mostovske konstrukcije na rampama, čime bi se znatno umanjila vrednost investicije.
S tim u vezi, projektovano je rešenje sa podvožnjakom, a koje zadovoljava polazne uslove.
Denivelisana raskrsnica Trstenik
Denivelisana raskrsnica Trstenik se povezuje sa postojećom putnom mrežom preko saobraćajnice koja se delom preklapa sa Radničkom ulicom i povezuje na ulicu Knjeginje Milice i Svetog Save preko trokrake raskrsnice.
Novim rešenjem predloženo je da vezna saobraćajnica u delu Radničke ulice ima profil sa dva jednosmerna razdvojena kolovoza na koje će biti omogućen pristup sa okolnih parcela po sistemu uliv/izliv. Promena smera kretanja biće moguća korišćenjem tri kružna toka kojima se ostvaruje veza ove saobraćajnice sa postojećim i planiranim ulicama.
Most preko Zapadne Morave – Mojsinje
U okviru realizacije projekta izgradnje auto-puta E-761, projektovana je devijacija puta na km 101+644 auto-puta. Kako bi se omogućio pristup selu Mojsinje, potrebna je izgradnja novog mosta preko Zapadne Morave.
U toku izrade nacrta plana, definisaće se svi tehnički elementi za planirani most, koji će biti na teritoriji Grada Čačka, na delovima KO Mojsinje.
Dodatni kanali za sistem drenažnih ispusta auto-puta
Drenažni ispusti sa budućeg auto-puta, na pojedinim deonicama, predviđeni su kroz upojna polja. Zbog geotehničkih karakteristika tla, nakon detaljne analize, revidirano je tehničko rešenje. Dodatni drenažni kanali su potrebni da vodu iz separatora sprovedu do najbližeg recipijenta.
Voda se do odabranih recipijenata odvodi mahom betonskim kanalima.
Prosek kanala za reku Slatinu
U okviru realizacije projekta izgradnje auto-puta E-76, predviđen je dodatno prosek kanala za reku Slatinu.
Na potezu od st. km 61+880 do st. km 62+260, prirodni meandar reke Slatine približava se trupu auto-puta na oko 15 m. Idejnim projektom ova lokacija nije obrađena, međutim, javila se potreba da se na predmetnoj lokaciji izvrši regulisanje korita uz oblaganje kako bi se sprečila erozija korita i dalja progresija meandra ka trupu Auto-puta. Usvojeno je korito od kamena u betonu.
Most preko Zapadne Morave kod Mrčajevaca
Na lokalnom putu između sela Mrčajevaca i Mršinaca, na teritoriji Grada Čačak, nalazio se most preko Zapadne Morave, koji povezuje državni put IB reda br. 22 i državni put IIA reda br. 179.
Imajući u vidu da je most, usled bujičnih poplava, nedavno srušen i da je saobraćaj preko njega trenutno obustavljen, neophodna je rekonstrukcija ili izgradnja novog mosta.
Obrađivači plana su Centar za planiranje urbanog razvoja – CEP, Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi i Saobraćajni institut CIP, koji su nedavno izabrani na tenderu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Inače, u junu je oglašen i rani javni uvid povodom izrade izmena i dopuna prve faze Prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora auto-puta E-761, deonica Pojate-Preljina.
Tender za prve izmene i dopune PPPPN-a za Moravski koridor naručene su u martu, a posao na tenderu dobio je Saobraćajni institut CIP. Inače, Putevi Srbije su u novembru 2022. godine raspisali tender za izradu urbanističko-tehničke dokumentacije za izgradnju petlje Koševi, ali posao nije dodeljen sa obrazloženjem da je “prestala potreba naručioca za predmetnom nabavkom, zbog čega se neće ponavljati u toku iste budžetske godine, odnosno u narednih šest meseci”.
Izgradnja Moravskog koridora, prvog digitalnog auto-puta u Srbiji, počela je krajem 2019, a prva deonica od Pojata do Makrešana u dužini od 16,8 kilometara otvorena je krajem aprila 2023. godine.
Moravski koridor je investicija vredna oko 800 miliona evra, a investitor su Koridori Srbije. Ovaj auto-put ukupne dužine 112 kilometara spaja Raški, Rasinski i Moravički okrug, odnosno pola miliona ljudi u centralnoj Srbiji.
Završetak radova na Moravskom koridoru planiran je za 2025. godinu, a radove izvodi američko-turski konzorcijum Behtel i Enka.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.