Оснивач приватне војне компаније “Вагнер” Јевгениј Пригожин подигао је пре само два месеца заставу Русије у Бахмуту, али га сада Федерална служба безбедности (ФСБ) оптужује за издају – да су његове изјаве и поступци позиви на почетак оружаног грађанског сукоба на територији Руске Федерације.
Пригожин, вођа бораца приватне формације “Вагнер”, коју су западни медији назвали “приватном армијом Владимира Путина”, сматран је кључном руском фигуром у жестоким борбама на истоку Европе, сада је на црној листи ФСБ-а која је покренула поступак против њега због наводне побуне.
Иако је била јавна тајна да олигарх Пригожин, некада блиски савезник Владимира Путина, стоји иза “Вагнера”, први пут је у октобру 2022. године изашао из сенке, потврдивши да стоји иза те војне компаније.
Војни-технолошки центар “Вагнер”, месец дана касније, никао је у Санкт Петербургу. Данас, шест месеци касније, Москва појачава мере безбедности, а Пригожин прети да ће кренути ка престоници ако руски министар одбране Сергеј Шојгу не дође код њега на састанак у Ростов на Дону.
Пре рата у Украјини, који Руси описују као “специјалну војну операцију”, Пригожин је оптужен за мешање у америчке изборе 2016. године, као и ширење руског утицаја у Африци. Како је текао његов пут од сарадње и дружења са руском елитом до сукоба са војним руководством?
Ресторани, хот-дог и Путин
Јевгениј Пригожин је рођен 1961. године у Санкт Петербургу. Према писању Би-Би-Сија, први пут је осуђен са 18 година, на условну казну затвора од две и по године за крађу, а две године касније на 13 година затвора због пљачке и других злочина.
Пригожин је, по изласку из затвора, отпочео свој бизнис – продају хот-догова у Санкт Петербургу, да би деведесетих година отворио ланац елитних ресторана. Би-Би-Си наводи да су се Путин и Пригожин упознали управо у једном од његових ресторана, где је руски председник доводио своје госте, па чак и прославио рођендан.
Пригожинова компанија “Конкорд”, после неколико година, добија уговор да испоручује храну Кремљу, због чега он и добија надимак “Путинов кувар”.
Војну компанију “Вагнер”, оснива 2014. године. Били су ангажовани на више ратишта, укључујући Сирију, Либију, Мали, Мозамбик, Централноафричку Републику, а од фебруара прошле године и Украјину. Све до прошле године, Пригожин је негирао да има везе са “Вагнером”.
Операција Вагнер
Све до рата, Пригожин је комуницирао са медијима преко компаније “Конкорд”, али се то променило у фебруару прошле године, с почетком рата, када се наводним војним подвизима “Вагнера” хвалио преко друштвених мрежа.
Би-Би-Си наводи да је регрутовао и затворенике, осуђене криминалце да се боре у Украјини, обећавши им слободу после пола године, ако преживе. Британске обавештајне службе процењују да је око половине затвореника које је “Вагнер” распоредио у Украјину рањено или убијено.
Борци групе “Вагнер” на фронту у рат у Украјини, највише су се истакли у борбама током априла за град Бахмут на истоку земље, али су убрзо појавиле назнаке да је Пригожин у затегнутим односима са руским војним руководством.
Пригожин је, наиме, оптужио руско министарство одбране да им не испоручује довољно муниције у Бахмуту, као и да фракције у Кремљу уништавају руску државу, не прецизирајући о којим фракцијама је реч.
Мешање у изборе и фабрика тролова
Америчке власти “Вагнер” сматрају прокси снагама руске војске, што званичници те компаније и власти у Москви демантују, тврдећи да је то приватна фирма која послује на основу комерцијалних уговора.
“Вагнер” има уговоре са сиријским властима Башара ел Асада и војним властима у Малију, као и са групама блиским Калифи Хафтару у Либији. Западни обавештајци “Вагнер” описују као мрежу међусобно повезаних организација.
Пригожин се налази на потерници америчког Федералног истражног бироа (ФБИ) због наводног мешања у председничке изборе 2016. године.
Американци, наиме, тврде да Пригожин стоји иза “фабрике тролова”, која је користила налоге на друштвеним мрежама и сајтовима за ширење прокремаљских ставова, као и за подршку Доналду Трампу и омаловажавање Хилари Клинтон.
Против активности “Вагнера” оштро су протестовали и Французи, који тврде да су руски плаћеници директно одговорни за заоштравање ситуације у Малију, пошто су “негативном пропагандом означили француске трупе као неоколонијалне снаге”, што је довело до пораста претњи насиљем и, на концу, до повлачења Француза из те земље.
Издање Пословни Петербург у свом “Рејтингу милијардера” за 2019. поставило је Пригожина на 72. место, процењујући његово богатство на 14,6 милијарди рубаља. Уврштен је, према публикацији Город 812, на листу 30 најутицајнијих људи Санкт Петербурга 2016. године.
Ожењен је и има двоје деце.