Predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović naglasio je da se za sedam dana navršavaju dve decenije od kada je ubijen prvi demokratski izabran predsednik Vlade Srbije.
“Početak jubilarnog KBF posvećujemo čoveku koji je u savremenoj istoriji ostavio neizbrisiv trag. Zajedno sa vladom sprovodio je reforme koje su trasirale put modernom društvu”, rekao je Vlahović na uvodnom forumu, kojem su, između ostalih, prisustvovali i ambasadori SAD i Velike Britanije.
Đinđić (2001-2003), je kako je dodao Vlahović, bio doktor filozofije i pravi intelektualac koji je znao šta i kako treba da se radi.
“Bio je vizionar, razmišljao je nekoliko koraka unapred, energičan, neumoran, pamtimo ga po jasnim britkim porukama”, rekao je Vlahović i podsetio na reči kojima je Đinđić odgovarao na kritike pojedinaca na račun reformi koje su on i vlada sprovodili.
“Ne možete biti popularni i raditi ispravne stvari, govorio je Đinđić”, podsetio je Vlahović i dodao da je navodio da se dobro zna da je svakome draži lekar koji ga teši da će sve proći nego hirurg koji ga opreriše.
Ukazao je da je Đinđić naglašavao da želi da ljudi uvažavaju njegov rad i da ga cene zbog šansi koje je vlada iskoristila, a ne da ga vole zbog toga kako lepo govori i udvara se narodu.
“Svima je bilo jasno da želi da menja Srbiju, da mu vlast nije po svaku cenu, radio je znajući da će rezultate reformi koje sprovodi sa vladom ubirati neko drugi”, rekao je Vlahović i dodao da je Đinđić bio i hvaljen i kritikovan, ali su ga svi poštovali.
Podsetio je da je često citirao američkog predsednika Džona Kendija, ali i da je tu izjavu modifikovao govoreći da svako treba prvo da se zapita šta može da uradi za sebe i društvo, a ne da pita šta država može da uradi za njega, čime je nastojao da istakne značaj i doprinos svakog pojedinca za svoju sudbinu.
Vlahović je rekao da ga Đinđićev kraj podseća uveliko na kraj američkog predsednika Abrahama Linkolna, da su obojica imali pravedne ciljeve, jedan je ljude oslobađao od ropstva, a drugi od straha od siromaštva i represije države.
“Ubijeni su kada su ljudi počeli da veruju u njihovu viziju razvoja”, naveo je Vlahović i uvodnu reč završio ukazivanjem da “velikani nikada ne umiru”.
Na skupu je prikazan i film “Tako je govorio Zoran Đinđić”, koji sadrži delove njegovih govora i poruka, a koje, prema rečima Vlahovića, ni protokom vremena nisu izgubile na svojoj aktuelnosti.
Jubilarni 30. KBF održava se od 5. do 8. marta, a za skup u hotelu “Grand” na Kopaoniku prijavljeno je oko 200 govornika koji će učestvovati na 34 panela, tri plenarne sesije i četiri specijalna događaja.
Centralna tema KBF je “Otpornost ekonomije u neizvesnim vremenima – Ključni izazovi za Srbiju i Zapadni Balkan”.
Šefica regionalne kancelarije MMF za Zapadni Balkan: Zemlje ZB da nastave monetarno stezanje i uvedu strože fiskalne mere
Šefica regionalne kancelarije MMF za Zapadni Balkan Stefani Eble izjavila je danas, na početku 30. jubilarnog Kopaonik biznis foruma, da će ove godine biti malo usporen ekonomski razvoj u svetu, ali da slika “budućnosti ekonomije” nije toliko sumorna i poručila zemljama Zapadnog Balkana da uvedu strože fiskalne mere i nastave politiku monetarnog stezanja.
Ona je na panelu “Makroekonomski okvir Zapadnog Balkana”, rekla da živimo u veoma nesigurnim i izazovnim vremenima
Rekla je da se očekuje da će uticaj rata u Ukrajini biti manji ove godine na EU kada je reč o kumulativnim gubicima.
“Inflacija će i dalje rasti i na ZB treba više da se sprovode mere stezanja monetarne politike i uvede stroža fiskalna politika – strože fisklane i monetarne mere”, istakla je ona.
Kaže da je rast u svetu i EU viši nego što je bilo očekivano, i napomenula da je zima bila blaga i potražnja za energentima manja, ali i da su investicije porasle.
“Ipak, svedoci smo veće fiskalne podrške i potrošnje. Na ZB predviđamo da će ekonomski rast biti manji za nekih dva odsto ove godine, dok će u 2024. možda malo porasti”, istakla je Ebl.
Kazala je da će inflacija u 2023. biti još niža u regionu ZB, što će dovesti do niže cene energenata, ali da inflacija ipak neće do 2024. dostići projektovane nivoe.
Ona je rekla da se očekuje da će inflacija u zemljama ZB u 2023. godini iznositi do 10 odsto.
Jubilarni 30. Kopaonik biznis forum okuplja oko 200 govornika, na 34 panela, tri plenarne sesije i četiri specijalna događaja, a centralna tema ovogodišnjeg foruma je “Otpornost ekonomije u neizvesnim vremenima: Ključni izazovi za Srbiju i Zapadni Balkan”.
Vlahović: Živimo u periodu izražene krize, još intenzivnije nastaviti reforme
Predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović izjavio je da od 30. jubilarnog Kopaonik biznis foruma, koji počinje danas na Kopaoniku, očekuje produktivne diskusije i da će učesnici KBF i ovog puta dati neke preporuke kreatorima ekonomske politike.
On rekao Tanjugu da živimo u periodu izražene krize i da se u skladu sa tim nametnula i centralna tema – “Otpornost ekonomije u neizvesnim vremenima: Veliki izazovi za Srbiju i Zapadni Balkan” i poručio da bi i Srbija i sve zemlje u regionu trebalo još intenzivnije i efikasnije da nastave sprovođenje reformi.
“Naš cilj jeste da damo savete, na osnovu diskusija koje ćemo čuti na Forumu, na koji način treba pojačati mehanizme zaštite ili mehanizme otpornosti privrede naše zemlje, ali i čitavog regiona Zapadnog Balkana”, rekao je Vlahović.
Naglasio je da ne postoji prekonoćnih, čarobnih rešenja.
“Ono što i Srbija i čitav region treba da radi, jeste da mnogo intenzivnije nastavi sa ekonomskim reformama, da se završi ekonomska tranzicija, što će na kraju rezultirati povećanjem sveukupne konkurentnosti naše privrede. Mi treba da znamo da smo čvrsto povezani sa EU, s obzirom na to da se više od 70 odsto spoljnotrgovinske aktivnosti realizuje sa zemljama EU, a otprilike 60 odsto investicija dolazi iz ovih zemalja”, kaže Vlahović.
Ona je ocenio i da ostaje da se vidi kako će evrozona poslovati i kojom stopom će rasti ekonomije evrozone, s obzirom na to da, kako kaže, postoji ozbiljan strah od energetske krize u ovoj i narednim godinama.
Upozorio je i da još uvek imamo inflaciju koja još nije savladana, a takođe i još ne postoji uspostavljen globalni lanac snabdevanja, zbog kovida 19 u Kini.
“Potrebna je mnogo efikasniji nastavak ekonomskih reformi, pre svega mislim na resktruktiriranje i finansijsku konsolidaciju velikih javnih preduzeća, na unapređenje poslovnih ambijenta, jer je jasno da postoji veliki rizik investiranja, naročito za domaći privatni kapital”, ocenjuje Vlahović.
Na pitanje koliko je opravdan strah da je moguć odlazak stranih investitora ukoliko ne prihvatimo plan EU za KiM, Vlahović je ocenio da bi takav politički razvoj značajno ugrozio našu poziciju na međunarodnom tržištu kapitala.
“Sve razvijene zemlje imaju svoje agencije za osiguravanje izvoza i investicija, sama činjenica da će doći do povećavanja rizika značiće i odustajanje investitora od budućih projekata. Mi nemamo drugi put od nastavka reformi i prisajedinjenje naše zemlje EU”, naglasio ej predsednik Saveza ekonomista Srbije.
Vlahović smatra da je došlo do određene stabilizacije u evropskoj ekonomije i dodaje da su mnogi potcenili fleksibilnost evropske ekonomije.
Podsetio je da su u martu prošle godine bile “katastrofalne” prognoze, pre svega zbog prekida snabdevanja prirodnim gasom iz Rusije i sankcije prema Moskvi.
“Pokazalo se da je evropska priroda mnogo otpornija i da je u kratkom roku uspela da napravi supstituciju snabdevanja energentima. Međutim, ta stabilizacije ne mora da znači da neće doći do rasta cena u drugoj polovini ove godine. Ali ne očekujem da će taj rast divljati, kao što je to bio slučaj u martu i aprilu prošle godine”, zaključio je Vlahović.
Energetski sektor glavni izvor fiskalnog deficita u Srbiji
Glavni izvor fiskalnog deficita u Srbiji je energetski sektor, lane su se pogoršala makroekonomska kretanja, ubrzala se inflacija dok je rast bruto domaćeg proizvoda bio manji nego u zemljama istočne i centralne Evrope, ocenio je danas predsednik Fiskalnog saveta Srbije Pavle Petrović.
| Značajan stendbaj aranžman sa MMF |
|
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izjavio je večeras da je, ako se izuzmu problemi u energetskom sektoru, budžet prilično stabilan, kao i da tome dosta doprinosi i postignuti stendbaj aranžman sa MMF, koji porazumeva povlačenje finansijskih sredstava. Petrović je, odgovarajuću na pitanja novinara na Kopaonik biznis forumu, rekao da za ovu godinu nisu predviđene ni jednokratne isplate pomoći, ali da se to, ipak, ”nikad ne zna”. “Imamo sad stendbaj aranžman sa MMF, što znači da je to sad dosta čvrsto. Uzećemo ove godine od njih približno dve milijarde evra. Prema tome, disciplina je znatno veća. Tako da ako se skloni energetski sektor, deficit je minimalan”, rekao je Petrović. Naglasio je da bi, ako se na srednji rok reši pitanje niskih cena struje i gasa, uz povećanje efikasnosti EPS-a i Srbijagasa, država kroz dve, tri godine mogla da ima uravnotežen budžet, sa dovoljno sredstava za javne investicije. |
On je na panelu Makroekonomski trendovi u Srbiji: izazovi ispred nas na Kopaonik biznis forumu koji je danas počeo u hotelu Grand na Kopaoniku, istakao da je visoka inflacija u Srbiji i svetu najvećim delom posledica šokova na strani ponude, a inflaciji je doprinela i loša ekonomska politika u svetu, kao i greške u monetarnoj politici.
”Srbija u tome nije izuzetak, a ona je kod nas delom uzrokovana i neselektivnom fiskalnom politikom. Inflacija je u Srbiji kod nas obuzdavana kontrolom cena gasa i struje, koje su lane u istočnoj i centralnoj Evropi povećane više nego kod nas, ali to je plaćeno iz budžeta i to sa 2,4 milijarde evra, rekao je on.
Kao glavni fiskalni rizik za ovu i narednu godinu naveo je gubitke javnih preduzeća u energetskom sektoru i istakao da kada je reč o Elektroprivredi Srbije, tu cena nije glavni problem, nego sistematski pad proizvodnje.
Prema njegovim rečima, za ozdravljenje EPS-a su neophodne investicije i reforme, a najveći izazov za ovo preduzeće su investicije, posebno u energetsku tranziciju jer će u izvozu biti ograničavani proizvodi sa velikim sadržajem ugljen dioksida.
Ukazao je da je osnovno pitanje da li je EPS, ovakav kakav je sada, sposoban da izvede te investicije i dodao da je ovom javnom preduzeću neophodan bolji kadar koji je sposoban da to uradi.
Šefica Kancelarije MMF-a u Srbiji Julija Ustjugova: U Srbiji dve trećine inflacije potiče iz hrane i energije
Šefica Kancelarije MMF-a u Srbiji Julija Ustjugova je ocenila da ovo nisu laka vremena ni za koga i kao posebno velike probleme navela inflaciju i kako je obuzdati, kao i stanje u energetskom sektoru.
”Visoka inflacija je problematična i njeni efekti mogu biti pogubni. U Srbiji dve trećine inflacije potiče iz hrane i energije, a da bismo je obuzdali u svetu su pokrenute sinhrone politike i preporuka MMF-a je da centralna banka nastavi sa stezanjem monetarne politike, rekla je ona.
Istakla je da je u sprečavanju divljanja inflacije veoma bitno da se realne kamatne stope dovedu na pozitivan nivo.
Prema njenim rečima, obuzdavanje inflacije ne može i ne bi trebalo da bude samo na monetarnoj, već i na fiskalnoj politici.
”Fiskalna politika je lane bila veoma stroga, a savet MMF-a je da bi takva politika trebalo da bude nastavljena i u budućnosti, naglasila je Ustjugova.
Osvrćući se na situaciji u energetici, istakla je da je dobro što je ove zime ona bila nešto bolja nego što se jesenas očekivalo i da u nošenju sa problemima u ovom sektoru rešenje nije samo u prilagođavanju cene, već je važno podstaći i štednju struje, ali i dobro upravljati državnim preduzećima koja proizvode električnu energiju.
”Kod energetskih državnih preduzeća mora da se unapredi uprava, priprema se i zakon koji bi to trebalo da reguliše i on bi trebalo da bude usklađen sa smernicama OECD-a i da se ograniči uticaj države u radu ovih preduzeća, rekla je Ustjugova.
Govoreći o tome kako proći kroz globalnu krizu, istakla je da se Srbija pokazala kao dobra investiciona destinacija i da su u proteklih deset godina investicije u Srbiji znatno povećane.
”Za Srbiju je veoma važno da postoji blizina Evropskoj uniji kao i konkuretna radna snaga. Neophodno je održati makroekonomsku stabilnost, što investitori vole, kao i vladavinu prava, rekla je ona.
Dodala je da ne neophodno i ubrzanje zelene tranzicije, kao i razvoj ljudskog kapitala, koji je ključan za rast produktivnosti.