Nemačka ekonomija je u prvom kvartalu ove godine ponovo zabeležila pad BDP, a kako je ovo drugi za redom negativan privredni rast, ekonomisti to tumače kao zvaničan ulazak u recesiju
Imajući u vidu da je Srbija na više načina povezana sa najjačom evropskom ekonomijom i da je u pitanju najveći spoljnotrgovinski partneri, uticaj je nesporan. Struka kaže i da je tu ekonomija vrlo jasna, ali i da uticaji i posledice ne dolaze tako brzo. Takože ocena je i ako Namačka već u sledećem kvartalu zabeleži rast, onda nema recesije.
Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu kaže za “Blic Biznis” da ovo nije neočekivano i da Nemačka neće biti poslednja zemlja koja će ući u recesiju. Objašnjava da je recesija posledica toga što se Nemačka odrekla jeftinih ruskih energenata, sirovina, velikog ruskog tržišta, stranih fabrika koje su tamo radile, izvoza tehnologija. On ističe i na koji način bi ovo na nas moglo uticati.
– Nekoliko stvari je tu važno. Imaće uticaja ali teško je reći koliko. Mi imamo vezu sa Nemcima po više osnova. Dve trećine naše trgovinske razmene se plasira u Evropsku uniju. Najveći naš trgovinski partner je Nemačka. Ako oni zapadaju u recesiju to znači da će određeni broj njihovih preduzeća imati problema i smanjiće svoj nivo aktivnosti a to znači da ćemo mi imati problema u nekom smislu, kaže profesor.
On dodaje da svakako nije ista situacija kada je zemlja imala rast od 3 do 4 odsto uz polet, kada je reč o zemlji gde se puno investira, zapošljava, podižu plate ali i očekivanja.. Sada je kako kaže obrnuto i u kojoj meri će biti izražena nemačka recesija u toliko možemo očekivati uticaj na srpski izvoz.
– Drugo, mi sada imamo veliki broj nemačkih fabrika, i prema poslednjim informacijama preko 70.000 ljudi u Srbiji je radilo u tim fabrikama. Većina tih fabrika su komponentaši, odnosno one proizvode neke delove za nemačke automobile. I vrlo mali deo toga ide na slobodno tržište. Ako te kompanije budu imale problema sa proizvodnjom, sa krizom, sa recesijom u koju upadaju polako, svakako da će to da se odrazi i na naše fabrike koje proizvode te komponente za njihove kompanije, tvrdi profesor.
Treća stvar preko koje smo povezani, kaže profesor Savić jesu naši radnici koji rade u Nemačkoj.
– Prilično veliki broj naših radnika radi tamo, čak i treće generacije, ljudi koji su otišli i davno, neki su otišli i skoro ali je sasvim jasno da će oni imati problema zbog recesije. Tu su i oni koji deo novca šalju u našu zemlju ili ga troše kada dolaze. Sada može da se desi da oni izgube posao. To naravno ima veze sa tim da li će fabrika u kojoj rade biti pogođena recesijom, što je vrlo verovatno da hoće, kaže ekonomista.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Iako se to može očekivati, profesor kaže da ne treba ni previše dramatizovati i da ne očekuje da će sutra ili za mesec dana biti velikih problema.
– Verovatno će ih biti ali neće biti dramatični u smislu radikalnog smanjenja spoljne trgovine ili izvoza ili otpuštanje radnika u Srbiji. Ali moramo razmišljati da su to moguće posledice nemačke recesije, a u kojoj meri će one biti izražene ostaje da vidimo, zaključuje profesor Savić.
Šta je recesija?
Recesija je kada zemlja dva uzastopna kvartala zabeleži negativnu stopu rasta BDP. Ako se to ponovi i u narednom kvartalu, onda se govori o recesiji. Recesija je kao predvorje krize, najavljuje krizu, ali još uvek nije ekonomska kriza, smatra profesor Savić.
On objašnjava da ukoliko Nemačka u sledećem kvartalu ne zabeleži negativan rast, onda ona nije ušla u recesiju i može da se oporavi.
– Ako nekim slučajem, u narednom kvartalu zabeleži bilo koliko ekonomski rast u odnosu na prethodni kvartal, može se reći da je ona na putu da savlada recesiju jer više nije tehnički u recesiji – ističe profesor Savić.