Dok se mnoge zemlje sveta uporno bore s visokom inflacijom, rast cena bio je daleko manje dramatičan u Švajcarskoj.
Izvor: index.hr
Foto: shutterstock, Oleksiy Mark
Inflacija u Švajcarskoj u 2022. dostigla je nivo od 3,5 odsto, što je najviše u poslednjih 29 godina.
Iako je još uvek visoka prema švajcarskim standardima, znatno je ispod dvocifrene stopa drugih naprednih privreda, kao što su privreda SAD (9,1 odsto), Ujedinjenog Kraljevstva (11,1 odsto) i Evrozone (10,6 odsto).
“Mislim da to više osećaju u inostranstvu nego ovde u Švajcarskoj”, rekao je prošlog meseca jedan kupac u Cirihu za CNBC.
“Moja majka živi u Nemačkoj, u Berlinu, i uvek mi govori da je sve postalo tako skupo.”
Švajcarska je jedna od najbogatijih zemalja sveta, s BDP-om po glavi stanovnika koji nadmašuje BDP drugih velikih privreda, poput SAD, Japana i Nemačke.
Takođe je dom nekima od najbogatijih građana sveta, s prosečnim bogatstvom od 696.604 dolara po odrasloj osobi — i visokim troškovima života.
Švajcarski gradovi Cirih i Ženeva držali su se među deset najskupljih svetskih gradova prošle godine, prema Economist Intelligence Unitu, iako je inflacija povećala troškove života u drugim skupim mestima, poput Singapura i Njujorka.
Kao rezultat toga, švajcarski građani generalno su manje pogođeni rastom cena, budući da imaju tendenciju da troše manji udeo svojih prihoda na osnovne potrepštine kao što su hrana i smeštaj, u odnosu na druge artikle.
“Budući da su ljudi u proseku prilično bogati, udeo hrane u ukupnom budžetu domaćinstava nije tako velik kao možda u drugim zemljama”, rekao je Tobijas Strauman, profesor ekonomske istorije na Univerzitetu u Cirihu.
“Imamo i nejednakost, naravno. Ali, iz međunarodne perspektive, mislim da imamo vrlo dobru funkcionalnu socijalnu politiku”, dodao je.
Drugi razlog za relativnu stabilnost cena u Švajcarskoj proizlazi iz jakog franka.
Valuta zemlje postojano je jačala, rastući u vrednosti da bi dosegla paritet prema evru 2022. Dok su mnoge valute pale u odnosu na aprecirajući američki dolar, švajcarski franak ostao je stabilan usred nestabilnosti u Evropi.
To je uglavnom zbog njegovog statusa valute “sigurnog utočišta” ili odbrambenog sredstva. Švajcarski franak snažno je potpomognut velikim rezervama zlata, obveznicama i finansijskom imovinom, što pomaže Švajcarskoj narodnoj banci da osigura stabilnost valute tokom razdoblja volatilnosti.
To takođe koristi Švajcarskoj privredi, koja uveliko zavisi od međunarodne trgovine.
Svake godine Švajcarska uveze robu i usluge u vrednosti od oko 302 milijarde dolara, od čega većina dolazi iz susednih zemalja EU. Jači švajcarski franak daje efektivni popust na taj uvoz.
Švajcarska u međuvremenu izvozi gotovo jednakih 305 milijardi dolara godišnje — uglavnom sadržavajući robu i usluge veće vrednosti, kao što su satovi i lekovi, koji su manje osetljivi na fluktuacije cena nego što je to roba masovne proizvodnje s niskom maržom.
Švajcarska je takođe manje izložena nekim od spoljnih faktora koji su pogurali cene više 2022, kao što je ruski rat u Ukrajini.
S planinskom topografijom i više od 1.500 jezera, Švajcarska se manje oslanja na uvoz nafte i gasa od nekih svojih evropskih suseda, a hidroelektrane igraju važnu ulogu u zalihama energije.
Švajcarski dobavljači energije takođe su većim delom u javnom vlasništvu, što znači da su manje izloženi ekstremnoj volatilnosti tržišta kroz finansijske sigurnosne mreže, dok podležu strožim regulacijama cena.
Na kraju 2022. cene energije u Švajcarskoj porasle su po stopi od 16,2 odsto — ispod nivoa s kojima su se suočile velike zemlje poput Nemačke (25 odsto), Holandije (30 odsto), Ujedinjenog Kraljevstva (52,3 odsto) i Italije (64,7 odsto) ). Državni energetski regulator sada očekuje porast cena za još 27 odsto u 2023., s prosečnim računom za energiju u domaćinstvu koji će premašiti 1.215 švajcarskih franaka (1.238 USD).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.