субота, 21.10.2023, 08:03 -> 09:29
Извор: РТС
У Србији се 21. октобар обележава као Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату. Историчар у спомен-парку “Крагујевачки октобар“ Марко Терзић рекао је за РТС да сећајући се ружних ствари из прошлости, радимо на томе да се такве ствари не догоде у будућности, јер оно што је било могуће пре 82 године могуће је да се догоди и сада.
Један од симбола страдања у Другом светском рату у Крагујевцу јесте и Споменик стрељаним ђацима и професорима.
Поред њега су на плочама и делови најпознатијих песама написаних о овом догађају. То су “Крвава бајка“ Десанке Максимовић и “Крагујевац“ Радоја Радовановића који у стиху каже: пуцајте, ја и сада држим час.
У Крагујевцу је од 19. до 21. октобра 1941. године стрељано око 3.000 невиних грађана. Стрељање је тог 21. октобра пре 82. године почело у седам часова ујутру.
Историчар у спомен-парку “Крагујевачки октобар“ Марко Терзић рекао је да је највећи део злочина се догодио 21. октобра када су људи прикупљени углавном 20. октобра у тадашњу касарну “Танаско Рајић“, вођени, ширином садашњег спомен-парка и стрељени на месту где се и сада налазе хумке.
Одлике почетка Холокауста
“Злочин је у том најодвратнијем делу садржавао и убијање људи који су били изван оне иницијалне наредбе по којој се злочин дешавао, тако да у овом целом злочину имамо и одлике почетка Холокауста, убијање мушких Јевреја, убијање Рома, убијање Срба овде и то је категорија коју и сами Немци нису предвидели у иницијалној наредби, почевши од стараца преко жена, овде је убијено 27 жена, до страдања деце, што је овај злочин у ствари одвојио од осталих страдања којих је, нажалост, било у том периоду у Србији“, рекао је Терзић.
Додаје да су Немци овде стрељали око 300 ђака, шест средњих школа је тада било у Крагујевцу и из сваке средње школе је, бар понеки од ученика, доведен и убијен. Стрељани су и професори.
“Стрељена су и мања деца, од 12 година до 14,15 година, у сваком случају верујемо да је било и млађих, али ми знамо сигурно – Драгиша Николић је имао 12 година”, истакао је Терзић.
Зашто је важно неговати културу сећања
Сећајући се ружних ствари из прошлости, ми радимо да се такве ствари не догоде у будућности. Јер оно што је било могуће пре 82 године могуће је да се догоди сада. Нажалост, постоје идеологије које су сличне, које убеђују људе да су различити и да неко ко делује нормално, може у таквом контексту рата да учини страшне злочине, убијање чак и мале деце и да нема проблема с тим, закључио је Марко Терзић.
Гледаоци антиратне манифестације “Велики школски час” која почиње у 11 сати могу да погледају у директном преносу на Другом програму Радио-телевизије Србије.