Da je ljubav našeg naroda prema tom žestokom piću “opravdana”, potvrdio je i UNESCO, koji ju je u četvrtak, 01. decembra, šljivovicu zvanično uvrstio u listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva. Pored značaja koji taj potez UNESCO-a ima za kulturno nasleđe Srbije, vest je obradovala i proizvođače i potrošače našeg tradicionalnog alkoholnog pića.
Blic preporučuje
Poslednjih godina tržište rakije u Srbiji je u zamahu, čemu svedoče i podaci da je proizvodnja rakije u 2021. godini bila 88,5 odsto veća u odnosu na 2016. a kako kažu stručnjaci, priznanje koje smo dobili od UNESCO biće izuzetan podstrek za čitavo tržište, ne samo da se ono uniformiše i uredi, već i da se sama proizvodnja pića podigne na viši nivo nego na kom je sada.
– To je velika stvar za ovu našu priču i može da bude vetar u leđa. Mi poznajemo razna svetska pića kao što su konjak, viski, tekila, votka… Svaki bar u svetu, svaki restoran ima ta pića. Rakija je nekako ostala na lokalnom nivou. Perspektiva našeg tržišta je velika, imamo stvarno odlične proizvode, samo treba da radimo zajedno svi i da smo složni, priča za “Blic Biznis” zastupnik Saveza proizvođača rakije Srbije, Goran Radosavljević.
– Što se tiče naših voćnih rakija, ne samo šljivovice mi imamo najskuplju i najkvalitetniju sirovinu. Tehnika nije raspostranjena u svetu, i samim tim sa dobrom sirovinom i dobrom organizacijom mi imamo izuzetan nacionalni proizvod, ističe on.
Registrovane destilerije
Prema podacima Ministarstva poljoprivrede u oktobru je bilo 931 registrovana aktivna proizvođača rakije. Kako za “Blic Biznis” kažu u ministarstvu od primene novog Zakona koji je stupio na snagu 2016. godine, to je tri puta veći broj proizvođača, kojih je bilo 320.
– Mere podrške koje Ministarstvo pojoprivrede dodeljuje sektoru JAP, a koje se odnose na samu proizvodnju i plasman rakije, kao i na nabavku odgovarajuće opreme i uređaja, dodatno stimulišu proizvođače da se registruju i tako iz sive zone pređu u legalne tokove. Da bi proizvođači ostvarili pomenute subvencije oni moraju da budu registrovani. Iz gore navedenih razloga, broj registrovanih proizvođača ima tendenciju rasta u poslednjih 6 godina, kažu iz resornog ministarstva.
Osvrćući se na rad Saveza, Radosavljević ističe da postoji oko 2,5 godine i da je cilj da rakiju kao proizvod, i proces njene proizvodnje podigne na zavidan nivo.
– Savez je krovna organizacija i ispod sebe imamo 9 udruženja: u Vojvodini, Šumadiji itd. Mi pokrivamo ta udruženja i igramo ulogu spone između registrovanih proizvođača i resornih ministarstava koja nam dosta pomažu. Da nije bilo toga, ni savez ne bi nastao, priča Radosavljević dodajući da je cilj saveza i da se uniformiše i standardizuje proizvodnja.
Foto: shutterstock
– Ja se slažem da se svi proizvođači rakije trude da je proizvedu, ali mi moramo tu proizvodnju da uniformišemo. Dovoljno je da dođe jedan turista i da kao gost nekog restorana proba lošu rakiju, tu je kraj priče, on o rakiji neće više da čuje, kaže Radosavljević dodajući da Savez, pa samim tim i svi registrovani proizvođači, najviše problema imaju sa “crnim tržištem”.
Pored tog, “crno tržište” proizvođačima pravi problem i po pitanju cene proizvoda, objašnjava naš sagovornik. Sa nekontrolisanim procesom proizvodnje postižu daleko niže cene od registrovanih destilerija, te one ne mogu da se takmiče na tržištu sa njima. Takođe, kako je i naveo to samoj rakiji kao proizvodu čini “zlo”, jer se prodaje alkohol jako niskog
– Sve mora da se radi po standardima. Ne može da bude jedna godina bolja, a druga gora. Kao što znamo šta očekujemo od viskija, mi po tom pitanju imamo dosta posla i oko rakije. Imamo dosta posla i oko edukacije, što ljudi koji ulaze u taj posao, što potrošača, restoratera itd. Mi tu imamo dosta primera, ljudi počnu da peku rakiju, i želja mu je da samo proizvede. Ti u samom startu treba da znaš koje tržište je za tebe, gde da prezentuješ, kako da prodaš itd.
Koliko rakije proizvodimo?
Na osnovu dostavljenih godišnjih izveštaja registrovanih proizvođača, u 2021. godini ukupno je proizvedeno 34,3 miliona litara, što je povećanje proizvodnje od 88,5 odsto u odnosu na 2016. godinu kada je počela registracija proizvođača po novom Zakonu.
Od ukupnih 34,3 miliona litara jakih alkoholnih pića u Srbiji, rakije od voća (prvenstveno šljivovice) je proizvedeno 26,1 milion litara dok je ostalih 8,2 miliona litara proizvodnja vinjaka, travarica, likera, džina i drugih alkoholnih pića. U 2020. godini proizvodnja jakih pića iznosila je isto 34,3 miliona litara, 2019. 33,7 miliona litara, 2018. 27,4 miliona litara, 2017. 22,5 miliona litara i 2016. 18,2 milion.
Foto: shutterstock
Pored toga, kako u Srbiji postoji veliki broj “privatnih” proizvođača, koji nisu registrovani i koji rakiju proizvode za svoje potrebe procena je da je ukupna prozivodnja rakije u Srbiji daleko veća. U selima, maltene svaka kuća ima sopstvenu proizvodnju alkohola.
– Procena je da je ukupna količina proizvedene rakije u Srbiji između 50 i 55 miliona litara, kažu iz ministarstva.
Kada pogledamo strukturu proizvodnje, najpopularnija i najzastupljenija je rakija od šljive, tj. šljivovica. Ova vrsta žestine najviše se proizvodi u zapadnom delu Srbije (Rasinskom, Šumadijskom i Zlatiborskom kraju) i to od autohtonih sorti šljive požegače i crvene ranke, a u poslednje vreme i od čačanskih sorti, navode iz minsitarstva.
Sa druge strane, u istočnoj Srbiji dominiraju travarice, nanovača, menta i druga jaka alkoholna pića, dok se u Vojvodini sve više proizvode rakije od dunje, kajsije i kruške. Poslednjih godina, povećava se i obim proizvodnje rakija od maline, jabuke i sl.
Prema podacima Republičkog zavoda za statitstiku procena je da će ove godine proizvodnja šljive biti veća za 15 odsto u odnosu na prošlu godinu, tako da će ovo pozitivno uticati na dalji rast proizvodnje i izvoza rakije od voća, s obzirom da se oko 70 odsto šljive preradi u rakiju.
Dakle od šljive se dobije oko 40 miliona litara šljivovice, dok od drugih vrsta voća se dobije oko 10 miliona litara. Vinjaka, tj. rakije od vina se proizvede u proseku oko 5 miliona litara.
Odgovarajući na pitanje, da li cena premium rakije može da bude konkurentna cenama poznatih svetskih žestokih pića, Radosavljević ističe da pre svega proizvodni process nije isti.
– Poznata pića koja sam naveo malopre, ona se proizvode od žitarica, kaktusa, krompira i drugih sirovina koje su dosta jeftinije, koje se brže proizvode i proizvode se u većim količinama.
– Sa druge strane, mi imamo kod domaćih proizvođača sezonu kada se peče rakija, kada je voće sazrelo, kad je najbolje da da rakiju, koliko treba sirovina da odleži. Tek kada se uradi fermentacija se radi destilacija. Destilacija se tokom godine radi 3 meseca. Sa druge strane viski I ostala žestina, cele godine mogu da se proizvode bez problema. 365 dana u godini peku jer ne zavise od zrelosti sirovine. Jedino što imaju odležavanje. Oni su samim tim u velikoj prednosti. Može da se desi da poredeći viski koji je 5 godina star i rakiju koja je 5 godina stara ona ispadne skuplja, što je i realno. Nama zato treba priča, edukacija o tome kako smo do rakije došli, od čega se ona pravi i kako, zaključuje on.
Izvoz
Vrednost izvoza rakija beleži uzlazni trend iz godine u godinu. Pre 5. godina smo izvezli rakiju u vrednosti od 5,1 milion evra, a prošle godine je iznosila 3,7 miliona evra.
Prema podacima Privredne komore Srbije, izvoz rakije od voća povećan je za oko 30 odsto od januara do septembra ove godine u odnosu na isti period 2021. i dostigao je vrednost od 10 miliona evra.
Prema vrednosti izvoza, najviše smo slali za Hrvatsku, Nemačku, Crnu Goru, SAD i BiH.
– Najveći rast vrednosti izvoza u ovoj godini je zabeležen na tržištu Švajcarske. Pored toga, naši proizvođači osvajaju i nova tržišta kao što su Kipar, Azerbejdžan, Malta, kažu u Udruženju za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS.
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.