Проблем је одавно познат и тема је јавних дискусија: недостатак радне снаге. У Немачкој је 2023. било је око 570.000 неупражњених радних места. Посебно је велики недостатак у висококвалификованом сектору. Министар рада Хубертус Хајл страхује да би до 2035. Немачкој могло да недостаје и доседам милиона радника свих квалификација.
Мигранти већ дуго помажу Немачкој да одржи економски баланс, а у будућности би могли би да дају још важнији допринос, пише Дојчландфунк у тексту из којег преносимо најважније делове.
У Немачкој ради 11,5 милиона људи са миграционим пореклом, од којих скоро половина има и немачки пасош. Осим тога, пола милиона људи мигрантског порекла је на школовању.
Подаци савезног завода за запошљавање показују да у грађевинарству и области хигијене и одржавање чистоће око 30 одсто запослених имају страни пасош. У многим академским професијама удео страних радника је већ веома висок: на пример, око 14 одсто лекара нема немачко држављанство.
Исплати се школовати мигранте
“Потребна нам је миграција”, каже стручњак за тржиште рада Херберт Брикер са Института за тржиште рада и професионална истраживања. Он сматра да чак и долазак људи са ниским квалификацијама може бити економски исплатив. Појединачно, такви миргранти су нето примаоци државних давања, јер, на пример, не зарађују довољну пензију и у старости зависе од социјалних давања. Ипак, њихов рад је важан за успех немачких фирми.
Ово такође показује колико је сложена укупна економска процена миграције.
На пример, студије показују да се повећава извоз у земље порекла миграната. И трансфер знања и иновације такође иду руку под руку са миграцијом: према студији Немачког економског института, 13 одсто свих патената у Немачкој су пријавили проналазачи страних корена. У информационо-комуникационим технологијама то је чак на 23 одсто.
У просеку, мигранти у Немачкој такође појединачно у социјалне системе уплац́ују више него што добијају. То је резултат студије Центра за европска економска истраживања из 2014. Студија Немачког економског института из 2022. такође је дошла до закључка да су миграције дале велики допринос економском успеху Немачке последњих година.
Ако миграција треба да помогне, онда би било од помоћи и да се регрутују људи са одговарајућим квалификацијама. Међутим, како процењују економисти, то ће вероватно бити тешко, јер је велика међународна конкуренција за добро образоване људе. Аутори стога препоручују стручну обуку људи овде у Немачкој. То су инвестиције које се исплате.
Немачка у ствари нема избора
Стручњак за пензије Бернд Рафелхушен са Универзитета у Фрајбургу је уверен да ће имиграција само краткорочно растеретити социјално осигурање. Дугорочно, то ствара нове проблеме.
Научне студије показују да мигранти у просеку зарађују мање од Немаца и да имају већи ризик да буду привремено незапослени. Као резултат тога, у просеку имају мање пензије.
Основна идеја немачке државе благостања је подршка социјално угроженима, каже Бернд Рафелхушен. Али: “Ако имам државу благостања, као у Немачкој, коју ни Немци више не могу да финансирају, онда је веома глупо доводити људе исподпросечних квалификација, јер у укупном билансу њих субенционишу они са натпросечним квалификацијама и већим платама. Из чисто економске перспективе долазак људи са ниским квалификацијама је економски губитак, чак и ако целог живота раде у Немачкој.
Главни проблем Рафелхушен не види у миграцији, већ у превеликим бенефицијама за особе са ниским примањима и незапослене. А пошто су мигранти у просеку мање квалификовани, они погоршавају овај проблем. Све у свему, економски биланс миграције је стога негативан, како су он и још двојица економиста анализирали у једној студији.
Рафелхушен притом јасно ставља до знања да ова студија не заговара мање миграције. Он је за ЗДФ рекао да Немачка нема избора. „Последњих 40 година нисмо имали онолико деце колико нам је потребно. Зато ми немамо никакву другу опцију.”
Доводити младе стручњаке
Стога се залаже за довођење у земљу младих људи и фокусирање оне са најмање просечним квалификацијама. Он такође позива на циљано управљање миграцијама на основу стручних квалификација.
Немачка ту није у доброј ситуацији јер, тренутно је образовни ниво миграната који долазе – испод просека. Према студији ОЕЦД-а, више од 35 одсто имиграната у 2020. било је нискоквалификовано. Немачка је била нешто изнад просека ЕУ. Удео висококвалификованих људи био је мањи од 30 процената и самим тим испод просека ЕУ.
Висококвалификовани људи често радије мигрирају у друге земље. Да би миграција више помогла Немачкој, она мора постати привлачнија за квалификоване раднике, закључује се у тексту Дојчландфунка.