“KAPITALIZAM DANAS IMA PREMALO BRANILACA” “Blic Biznis” intervju: dr. Rajner Citelman o najvećim zabludama antikapitalista

– Kapitalizam je ekonomski sistem zasnovan na privatnom vlasništvu i konkurenciji, pri čemu su kompanije same slobodne da određuju šta i koliko proizvode, potpomognute u svojim odlukama cenama koje postavlja tržište. Centralnu ulogu u kapitalističkim privredama imaju preduzetnici, koji služe za razvoj novih proizvoda i otkrivanje novih tržišnih mogućnosti, i potrošači, čije pojedinačne odluke o kupovini na kraju određuju uspeh ili neuspeh preduzetnika, priča u intervjuu za “Blic Biznis” dr. Rajner Citelman, nemački istoričar, pisac, konsultant i stručnjak za nekretnine.

Slušaj vesti

0:00/ 0:00

.

Foto: Leco Viana / Profimedia

.

Sa druge strane, kako navodi, u socijalizmu, nasuprot tome, dominira državna svojina i nema ni prave konkurencije ni realnih cena. Citelman ipak ističe da ni jedan ni drugi sistem nikada nisu postojali u svom najčistijem obliku.

– U stvarnosti, svi ekonomski sistemi su mešoviti sistemi. Pod socijalističkim sistemima u stvarnom svetu, postojalo je i postoji ograničeno privatno vlasništvo nad kapitalnim dobrima i sredstvima za proizvodnju i tragovi ekonomije slobodnog tržišta (inače bi se urušili mnogo ranije). A u modernim kapitalističkim zemljama postoje brojne komponente socijalizma i planske ekonomije (koje često ometaju funkcionisanje tržišne ekonomije i shodno tome iskrivljuju njene rezultate), kaže on.

Koja je to najveća zabluda koja vlada javnim mnjenjem a da se odnosi na kapitalisticki socio-ekonomski sistem?

– U svojoj knjizi pobijam deset zabluda koje propagiraju antikapitalisti. Sproveo sam i istraživanje o percepciji kapitalizma širom sveta. Prema ovoj anketi, mnogi ljudi vide kapitalizam kao sistem koji služi samo bogatima kada je, u stvari, kapitalizam doprineo iskorenjavanju siromaštva više nego bilo koji drugi sistem u istoriji. Drugi argument protiv kapitalizma je da on stvara monopole. U stvarnosti, međutim, socijalizam je sistem kojim dominiraju državni monopoli, dok kapitalizam uvek uništava monopole koje stvara. Takođe u svojoj knjizi pokazujem da ideja da kapitalizam uništava životnu sredinu i da je odgovoran za klimatske promene nije tačna.

Kapitalizam je nesumnjivo dominantan u trenutnom svetskom poretku, odakle potreba u tim okolnostima stati u odbranu istog?

Devedesetih godina, nakon kraja komunizma, ne bi bilo potrebe da se piše ovakva knjiga. Danas je, međutim, kapitalizam podvrgnut bujici kritika širom sveta. Za svoju knjigu naručio sam istraživanje koje je sada sprovedeno u 33 zemlje. U samo šest od 33 zemlje kapitalizam ima pozitivan imidž, pre svega u Poljskoj, SAD i Južnoj Koreji. U mojoj domovini, Nemačkoj, prema anketi, stavovi prema kapitalizmu su kritični kao i u Srbiji. U Nemačkoj, aktuelni bestseler nosi naslov „Das Ende des Kapitalismus“ (Kraj kapitalizma). Autor se zalaže za ukidanje kapitalizma i uvođenje planske privrede.

Gde god da pogledate, uticaj vlade na ekonomiju ponovo je u porastu: u Evropi, u SAD, u Latinskoj Americi, u Kini. Ljudi u mnogim zemljama su zaboravili da svoj napredak i prosperitet dugujemo prvenstveno kapitalizmu. Kapitalizam danas ima premalo branilaca.

Koje su njegove prednosti? Šta on u sebi nosi što ni jedan sistem pre njega nije imao?

– Pre svega, kapitalizam je najbolji sistem za borbu protiv siromaštva. Pre nego što se kapitalizam pojavio, većina ljudi na svetu živela je u ekstremnom siromaštvu. Godine 1820. oko 90 procenata svetske populacije živelo je u apsolutnom siromaštvu. Danas je ta cifra manja od 10 odsto. I što je najvažnije: poslednjih decenija, od kraja komunizma u Kini i drugim zemljama, pad siromaštva se ubrzao do tempa bez premca u bilo kom prethodnom periodu ljudske istorije. Godine 1981, stopa apsolutnog siromaštva iznosila je 42,7 procenata; do 2000. godine pao je na 27,8 procenata. Danas je ispod 10 odsto. Upravo je taj glavni trend, koji traje decenijama, ključan. Istina je – suprotno prvobitnim očekivanjima Svetske banke, koja prikuplja ove podatke – da je siromaštvo ponovo poraslo u poslednjih nekoliko godina. Ali to je u velikoj meri rezultat globalne pandemije Covid-19, koja je pogoršala situaciju u zemljama u kojima je siromaštvo već bilo relativno visoko.

Ipak sa paralelnim trendovima koji ga prate i uslov su za njegov nastanak, kao sto su industrijalizacija, drustvena tekovina modernizma, imperativ neogranicenog rasta, urbanizacija, generacijsko gomilanje bogatstva… suočavamo se sa problemima kao što su klimatske promene. Da li ih sistem sam stvara ili je nešto drugo po sredi?

Posvetio sam celo poglavlje u svojoj knjizi ovom važnom pitanju, tj. da li je kapitalizam odgovoran za degradaciju životne sredine i klimatskih promena. Degradacija životne sredine bila je daleko gora u socijalističkim zemljama nego u kapitalizmu. Pogledajte samo kapitalističku Saveznu Republiku Nemačku i socijalistički DDR: Jedan od najvećih svetskih klimatskih ubica bila je, u stvari, zemlja koja je ukinula kapitalizam – DDR. Godine 1989, DDR je emitovao više od tri puta više CO2 za svaku jedinicu BDP-a nego Savezna Republika. A ako uporedimo Indeks ekonomske slobode sa Indeksom ekoloških performansi, vidimo da što je država ekonomski slobodnija, to su njeni ekološki standardi bolji.

Da li kapitalizam ima u sebi mehanizam za rešavanje tih problema uopšte, ako je na njemu da ih reši?

Da, postoje dva mehanizma: efikasno korišćenje resursa i inovacija. Sve do 1970-ih zaista je postojala bliska korelacija između ekonomskog rasta s jedne strane i potrošnje energije i sirovina s druge strane. Ali ekonomski rast se odvojio od potrošnje sirovina. Podaci za SAD pokazuju da od 72 robe samo šest još nije dostiglo svoj maksimum potrošnje. Iako je američka ekonomija snažno porasla poslednjih godina, potrošnja mnogih roba opada. Kompanije stalno traže nove načine za efikasniju proizvodnju, odnosno da se snađu sa manje sirovina. Oni to rade, naravno, ne prvenstveno da bi zaštitili životnu sredinu, već da bi smanjili troškove.

Štaviše, inovacije su promovisale trend koji nazivamo minijaturizacija ili dematerijalizacija. Jedan primer ovog trenda je pametni telefon. Samo razmislite koliko uređaja se nalazi u vašem pametnom telefonu i koliko sirovina su oni koristili, na primer kalkulator, telefon, video kamera, budilnik, diktafon, navigacioni sistem, kamera, MP3 plejer, kompas, telefonska sekretarica, skener, Merna traka, radio, lampa, kalendar, enciklopedija, rečnik, rečnici stranih jezika itd. Aktivisti za zaštitu životne sredine poput Šveđanke Grete Tunberg mole nas da „paničimo“ i ukinemo kapitalizam. Ni jedno ni drugo ne bi rešilo probleme klimatskih promena – samo bi ih pogoršalo.

Knjiga “10 zabulda antikapitalista” objavljena je u Srbiji, u izdavaštvu kuće Heliks.

Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.

Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com