Prilikom posete Si Đinpinga Srbiji potpisani su ugovori o izvozu suve šljive i borovnice u Kinu, a kako je najavljeno, biće zaključeni i sporazumi o izvozu goveđeg mesa i drugih poljoprivrednih proizvoda.
Otvaranje izvoza sveže borovnice i suvih šljiva na kinesko tržište moglo bi da podstakne domaću proizvodnju ova dva poljoprivredna proizvoda, smatraju agrarni analitičari. I mada domaći proizvođači nisu bili zadovoljni cenom, više od 33 miliona evra bila je zarada od rekordnog izvoza borovnice tokom prošle godine. Poznavaoci prilika kažu da su zahtevi na tržištu borovnice specifični, a većina naše robe do sada se plasirala u Holandiju i odatle reeksportovala dalje. Trebalo bi takođe poraditi na tehnici gajenja, a kada je reč o drugom adutu – suvoj šljivi sa kojom se dobro kotiramo na svetskom tržištu i na promeni sortimenta. Kod nas se uglavnom suši sorta šljive „stenli”, što je ekonomski manje isplativo u odnosu na „aženku”, koju u gotov proizvod prerađuje konkurencija, objasnili su nedavno stručnjaci za naš list. I raniji stav analitičara jeste da li bi otvaranja kineskog tržišta za budući bescarinski izvoz ovih i drugih poljoprivrednih proizvoda moglo da motiviše domaće proizvođače da pospeše proizvodnju i budu konkurentniji.
Predsednica Društva agrarnih ekonomista Srbije dr Tatjana Brankov rekla je juče za „Politiku” kako smatra da se na ovaj način otvaraju brojne mogućnosti za domaće poljoprivrednike, ali napominje da svakako treba imati i dozu opreza.
– U smislu da se obrati pažnja i ne dozvoli, recimo, reeksport voća, konkretno uvoz šljiva iz Poljske pa da se prodaju kao srpske, da to ostane na domaćem terenu – kaže Brankov.
Prema njenim rečima, Društvo agrarnih ekonomista je mišljenja da u projekte treba obavezno uključiti proizvođače iz južne srpske pokrajine koji proizvode velike količine šljiva.