Predsednik Upravnog odbora Klastera nekretnina Nenad Đorđević rekao je za Tanjug da je smanjena stopa odobrenih stambenih kredita za prethodnu godinu, ali ne drastično kao što se navodi u javnosti, jer prema podacima Republičkog geodetskog zavoda u 2020/21. godini stopa odobrenih stambenih kredita bila je 30,31 odsto, a u 2022. godini 26 odsto i to smanjenje prvenstveno je uzrokovano ratom u Ukrajini i rastom euribora.
Đorđević objašnjava da, sa druge strane, opet zbog neizvesnosti i straha, dosta građana novac sa štednje usmerava na kupovinu nekretnina, uzimajući u obzir da su prošle godine značajno porasle zakupnine zbog dolaska ruskih i ukrajinskih državljana i taj vid ulaganja je postao rentabilniji, jer kako objašnjava Đorđević, omogućava veći prinos i povraćaj investiranog nego ranije.
“Postoji potražnja za stambenim kreditima koja je uzorkovana rastom euribora i jednom klimom u društvu koja je vezana za rat u Ukrajini, neizvesnost, jer ljudi ne znaju šta da očekuju u narednih godinu, dve u našoj globalnoj ekonomiji, a i psihološki faktor tu dosta utiče, međutim, naše tržište u odnosu na tržište na Zapadu nije mnogo zavisno od stambenih i drugih kredita kojima se finansira kupoprodaja nepokretnosti”, istakao je on.
On dodaje da je to zbog toga što je i ranije, u vreme kada je učešće kredita u finansiranju kupoprodajnih transakcija na tržištu nekretnina bilo najviše, ipak nije prelazilo 14,15 odsto u ukupnom broju transakcija, koje se odvijaju na tržištu nekretnina, dok je na Zapadu i u SAD to 80 do 90 odsto.
Đorđević objašnjava da je to zbog toga što je naše tržište investiciono, jer naši prodavci kada prodaju neku nekretninu oni ne žele da taj novac ulažu u neki drugi vid štednje, nego dalje kupuju nekretnine i to generiše tražnju na našem tržištu.
On ističe da građani kada razmišljaju o uzimanju stambenih kredita razmišljaju o kamatama, međutim treba da obrate pažnju na cene nekretnina na tržištu.
“Ako tržište raste, kao što je to bila situacija do sada i rast kamata neće biti značajan trošak, zbog toga što ako građani ne kupe nekretninu, nego čekaju dalje sa kupovinom, u tome koliko porastu cene nekretnina izgubiće mnogo više, nego što će određen period plaćati veću kamatu, zbog veće bazne kamate, odnosno euribora, koji na ovom nivou može da ostane najviše dve, tri godine, a ako plate stan skuplje za šest meseci, godinu dana, 20 ili 30 hiljada evra, to je mnogo veći trošak, nego da se sada malo nepovoljnije zaduže”, objašnjava Đorđević.
On kaže da je promet isti kada je u pitanju i starogradnja i novogradnja, zato što u starogradnji postoji velika ponuda, a i određen broj kupaca zbog lokacije i cene bira starogradnju, dok mlađi i kupci iz inostranstva žele da kupe nekretninu u novogradnji.
Iz Narodne banke Srbije za Tanjug kažu da je prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene evroindeksirane stambene kredite u januaru 2023. je iznosila 5,4 odsto i u odnosu na januar 2022. viša je za 2,9 odsto, što prati rast euribor stopa za koje su kamatne stope na ove kredite najčešće vezane.
Oni ističu da su stambeni krediti najviše doprineli rastu ukupnih kredita stanovništva u 2022, a krajem 2022. njihovo učešće u ukupnim kreditima stanovništvu premašilo je 40 odsto.
“U 2022. godini stanovništvo uzelo 127,6 milijardi dinara novih stambenih kredita, što je svega 8,4% manje u poređenju sa rekordnom 2021. godinom, kada su kamatne stope na nove stambene kredite bile na najnižem nivou”, rekli su u NBS.
Rezultati ankete o kreditnoj aktivnosti banaka ukazuju da je tražnja stanovništva za stambenim kreditima u prethodna dva tromesečja smanjena u određenoj meri zbog rasta kamatnih stopa, kao i rasta cena nepokretnosti, ali podaci o ostvarenom rastu stambenih kredita, kao i obimu uzetih kredita, za sada to ne pokazuju, istakli su u NBS.
Oni dodaju da u pogledu valute u kojoj se uzima stambeni kredit preporuka je da klijenti pre svega uzmu u obzir valutu u kojoj se ostvaruju prihodi i da je omogućeno učešće za prvu nekretninu od 10 odsto.
“Odlukom Narodne banke Srbije u junu 2020. godine omogućeno je finansiranje kupovine prve stambene nepokretnosti kreditom uz učešće od 10 odsto, budući da je propisano da banka može fizičkom licu odobriti stambeni kredit za kupovinu prve stambene nepokretnosti koji je obezbeđen hipotekom na nepokretnosti pod uslovom da je obezbedila da iznos tog kredita nije veći od 90 odsto vrednosti te nepokretnosti”, rekli su u NBS.
Dodaju da nije reč o privremenoj meri, već o trajnom sistemskom rešenju i banke mogu ovu mogućnost da iskoriste i uvrste ovakve kredite u svoje ponude.
Iz NBS kažu da postoje određeni podsticaji za uzimanje stambenih kredita i od strane Vlade Republike Srbije, a odnose se na podršku porodici sa decom pri kupovini prve nepokretnosti pod predviđenim uslovima.
NBS usvojila je mere usmerene na olakšavanje uslova otplate stambenih kredita građanima, čime se banke dalje podstiču da produže rok otplate stambenih kredita za dodatnih pet godina u odnosu na inicijalno ugovoren rok, dodaju iz NBS.
Ističu da je NBS u prethodnom periodu preduzela više aktivnosti kako bi i u uslovima krize građani tradicionalno ostali uredne platiše po kreditima i dodaju da se nadaju da će se nastaviti povoljan trend u stambenim kreditima kao i da će građani biti obazrivi u pogledu zaduživanja, kao do sada jer se radi o zaduživanju na duge rokove.